Kad se digne jutarnja magla još možemo uživati u našim gredicama u bašti. Ako u septembru nismo stigli posaditi beli i crni luk, još nije kasno da to učinimo u oktobru. Rasad kelja "Advent boner" može prezimiti na otvorenom i na proleće doneti glavice. Isto tako se još presađuje praziluk i zimska salata.


Berba povrća je nagrada za uloženi trud i dobra berba predstavlja najveće veselje vrtlaru koji s ljubavlju i pažnjom neguje svoje biljke od setve i sadnje do berbe. Vreme berbe je različito kod raznih vrsta povrća. Oktobar je vreme za završetak berbe i spremanje povrća za zimu.


Najviše nam je ostalo korenastog povrća, pa ćemo sada povaditi šargarepu i cveklu koje smo sejali tokom maja i juna, te peršun i paškanat, koje smo sejali ranije u proleće. Povadićemo i ukiseliti daikon (japanska duga bela rotkva, čistač organizma od holesterola, pomaže varenje masnoća ...), belu i žutu repu koje smo sejali postrne (posle žetve).


Ako smo se tokom vegetacije pridržavali setvenog kalendara bilo bi dobro da i berbu obavimo u dane pogodne za odgovarajući deo biljke (koren, plod, list ili cvet.), jer će se povrće bolje održati uskladišteno. Isto tako je važno i doba dana za pojedine vrste. Ako je po kalendaru povoljan dan za lisnato povrće, a mi na pr. beremo salatu tada nije svejedno da li ćemo je ubrati ujutro ili popodne. Lisnato povrće treba brati u ranim jutarnjim satima, dok je još vlažno od rose, jer će tako ubrano najduže ostati sveže.



U dane povoljne za koren vadimo iz zemlje korenasto povrće ali u poslepodnevnim i predvečernjim satima. U to vreme energija u prirodi se spušta i odlazi u zemlju, pa su tada ubrani podzemni delovi biljaka najkvalitetniji i najbolje se čuvaju u skladištu.
Ove preporuke nisu toliko značajne, ako beremo povrće za dnevne potrebe. Tada je nabolje ubrati povrće neposredno pre pripremanja. Ali kad u jesen beremo povrće za zimsku potrošnju, tada je važno voditi računa o navedenim preporukama.


Mnoge vrste lisnatog povrća mogu prezimiti u bašti, pa ih čak možemo brati ispod snega, ako snežni pokrivač nije predebeo. Ovo se posebno odnosi na kelj pupčar, neke vrste kelja, raštiku, zimsku salatu, matovilac i praziluk. Još je bolje ako ih tokom zime pokrijemo laganim koprenama koje štite od smrzavanja ili napravimo tunele od pruća i plastike. "Zrele" glavice kelja i zelja treba izvaditi sa korenom i spremiti u ostavu ili podrum jer su mnogo osetljivije na niske temperature od nezrelih mekanih glavica, koje mogu prezimiti na otvorenom, osim kod izuzetno niskih temperatura (više uzastopnih dana ispod minus 12 stepeni C bez snežnog pokrivača).


Većina baštovana voli u jesen napraviti "veliko spremanje" u bašti, očistiti sve ostatke, počupati korenje kelja, zelja. brokolija i duboko okopati gredice. U Biovrtu to se ne preporučuje. Ako imamo tešku ilovaču u vrtu samo tada je dobro ostaviti tlo okopano i nepokriveno da dobro izmrzlo tokom zime. Na svim ostalim vrstama tla, bolje je ostaviti zemlju prekrivenu ostacima i u proleće očistiti gredice i prebockati vilama. Ako imamo dovoljno sena ili slame možemo i sa njima pokriti gredice da bolje sačuvamo život u tlu.


Neke vrste korenastog povrća mogu prezimiti u bašti (peršun, paškanat), ali ih tada ostavljamo "na milost i nemilost" miševima i voluharicama. Zato je bolje sve korenasto povrće povaditi u jesen pre smrzavanja zemlje i sve zdravo i neoštećeno korenje spremimo u trap ili u podrum u pesak.


Ako nemamo podrum, trap napravimo na travnjaku u dvorištu i to na malo povišenom delu dvorišta. Trap se pravi po suvom vremenu krajem oktobra ili početkom novembra. Više o izradi trapa možete pročitati u tekstu "Kromir u trapu" http://www.zdravasrbija.com/Zemlja/Povrtarstvo/1029-KROMPIR-U-TRAPU.php/


Plodovito povrće se teško čuva neprerađeno (osim tikava, cukina i bundeva). Grašak možemo sušiti ili sterilisati u teglama. Isto važi i za mahune. Krastavce možemo kiseliti sa sirćetom ili još bolje na prirodan način kao zelje. Za ovaj drugi način bolje je krastavce narezati u ploškice. Odlični su u mešanoj salati sa šargarepom, kelerabom i žutom repom. Od paradajza ćemo skuvati sok ili pire, a paprika je odlična punjena sa zeljem ukiseljena bez sirćeta.



Ako imamo veću količinu korenastog povrća koje nije prikladno za trapljenje zbog oštećenja, treba ga odmah oćistiti oprati i naribati na rezance pa osušiti ili ukiseliti, a od šargarepe, peršuna, pastrnjaka i celera možemo napraviti domaću "vegetu" tako što sitno samlevenom povrću dodamo 10 % morske soli, dobro izmešati i napunimo tegle.


Luk, beli luk i krompir će se mnogo duže održati bez klijanja ako smo ih sadili, negovali i brali u dane za koren po setvenom kalendaru. Luk je najbolje splesti u vence ili ga staviti u manje mrežaste vreće i obesiti na vazdušno i suvo mesto. Krompir, ako nije u trapu, treba svake nedelje promešati, jer se na taj način usporava izbijanje klica.


Zamrzavanje je najlošiji oblik čuvanja hrane, jer duže uskladištena u zamrzivaču gubi vitalnu energiju koja je potrebna našem organizmu radi imuniteta. A upravo zbog te vitalne energije biljke uzgajamo bez upotrebe mineralnih đubriva i pesticida. Zamrzavajte samo u izuzetnim slučajevima i na kraće vreme. Svi ostali oblici čuvanja su bolji od zamrzavanja gledano s aspekta očuvanja vitalne energije u hrani.




Zlata Nanić


Tekst preuzet sa http://www.zlatananic.com/