Volite li krompir? Hrskav, pečen, kuvan, u kombinaciji s drugim povrćem? Želite u svom vrtu zasaditi krompir koji neće biti tretiran nikakvim hemijskim sredstvima? Pokazaćemo vam kako!


Krompir je najbolje saditi na osunčanom ili suncem prošaranom mestu. Minimalna temperatura za sadnju krompira je 6-8 °S. Optimalna temperatura za rast krtola je 17-20 °S. Na višim temperaturama prinos krompira se smanjuje, a na temperaturama iznad 30 °S rast krtola potpuno prestaje. Vreme donošenja ploda, od njegove sadnje je dva do četiri meseca. Krompir nije zahtevan u pogledu toplote, ali je zato veoma zahtevan kada je u pitanju voda, posebno u vreme zametanja krtola. Suša i visoke temperature stresno utiču na krompir, pa je onda i prinos manji.



Kvalitet tla

Kao i za uzgoj svake biljke i za krompir je potrebna plodna zemlja obogaćena kvalitetnim organskim đubrivom. Prekopajte leju krajem jeseni ili početkom zime. Prekopanu leju dohranite kvalitetnim kompostom. Prekopavanjem gredice i dohranjivanjem sprečićete razvoj korova i gubitak vlage u zemlji. Tako obrađenu i dohranjenu zemlju ostavite neka odstoji preko zime. U proleće, pre sadnje krompira zemlju ponovo prekopajte kako bi ste ju usitnili, te dohranite površinski sloj gredice.



Semenski krompir

Seme krompira zapravo nije seme, već pravi krompir koji je proklijao. Krompir možete zasaditi celi ili ga možete preseći na više delova tako da svaki deo ima jednu ili dve klice. Za sadnju krompira izaberite kvalitetni, ekološki semenski krompir. Kada ste kupili krompir koji ste odlučili saditi, ili ste uzgojili sopstveni, stavite ga u drvene kasete i poslažite u redove tako da ružičasti krajevi - koji imaju najviše "okaca" budu gore. Držite kasete u svetloj, hladnoj, suvoj i prozračnoj prostoriji ili stakleniku, gde će nakon četiri ili pet nedelja krompir proklijati i biti spreman za sadnju. Odbacite svaki koji izgleda bolestan. Idealna dužina klice trebala bi biti od 5 do 15 mm.



Sadnja krompira

U zaklonjenim područjima, sredinom marta najbolje je vreme za sadnju, a u mrazovitim i otvorenim područjima sadnju valja odložiti za kasnije, sve do kraja aprila. Motikom iskopajte ravan rov za svaki red krompira, oko 10 cm dubok u laganoj vrsti zemlje ili oko 15 cm dubok u teškoj zemlji. Razmestite rovove u razmacima od oko 60 cm. Položite semenski krompir s klicama okrenutim prema gore na dno svakog rova na svakih 30 cm. Lagano nagrnite krompire humkom zemlje. Nemojte je ugaziti nogama. Nagrtanjem zemlje štitimo plodove od sunčeve svetlosti, jer bi ona prouzrokovala da plodovi ostanu zeleni. Kad mladice izbiju iz zemlje, nagrnite još zemlje na njih. Zagrćite zemlju sve dok biljka ne dostigne visinu od 10 do 15 cm. Ako se pojave mladi listovi, a postoji opasnost od mraza, prekrijte ih suvom slamom.



Nega krompira

Kako bi ste ostvarili što veći rod, zdrave plodove potrebno je negovati. Krompir se neguje okopavanjem, nagrtanjem i đubrenjem. Ako imate problema sa sušom, redovno navodnjavajte tlo, jer krompir voli vodu. Kad biljke narastu do otprilike 23 cm, započnite s nagrtanjem. Razbijte koru zemlje koja se stvorila između redova i po tome razbacajte eko-đubrivo. Zatim okopajte i razrahlite zemlju posutu đubrivom. Humka treba biti visoka oko 15 cm sa širinom vrha oko 12 cm, a podnožje širine oko 20 cm. Nedelju dana kasnije, nagrnite još zemlje na humke kako bi ste ga podigli za tri cm. Tri nedelje kasnije, kad biljke narastu najmanje 30 cm, podignite humke za još tri cm.



Redovno dohranjivanje

Dohranom se postiže bolja struktura zemlje, bolje skladištenje i vezivanje vode u tlu te se omogućava izbalansiranje ishrane biljaka u zemljištu. Međutim nemojte preterivati u dohrani, jer krompir ne voli prebogato tlo. Okopavanjem, nagrtanjem i đubrenjem zaštitićete biljke od korova, parazita i bolesti, a krompir će vam uloženo vratiti bogatim rodom. Primenom stajskog đubriva u jesenjem đubrenju, zemlja se brže zagreva pa je moguća i ranija sadnja krompira.



Zaštita od bolesti i štetočina

Na vaš vrt vrebaće ptice, insekti, miševi i puževi. Budite spremni na primerenu zaštite. Vaše biljke zaštitićete redovnim plevljenjem korova, odstranjivanjem starih i zaraženih biljki, te ako ih prilikom sadnje zasadite s malo većim proredom.
Krompirova zlatica je parazit koji prvenstveno napada krompir. Iz tla počinje izlaziti kada temperatura u dubini od 10 cm poraste na 14,5 °S. Nakon izlaska iz tla zlatica može živeti desetak dana, nakon ishrane započinje parenje. Jajašca polaže ženka na unutrašnju stranu listova krompira. Zlatica u našem podneblju ima malo prirodnih neprijatelja. Jedu je neke vrste ćurki i patki, a jajašca napadaju neki paraziti. Prirodni neprijatelj im je i smrdljivi martin.

Od krompirove zlatice će te se najbolje odbraniti ako od samog početka "stražarite" nad vašom gredicom.Čim uočite prva jajašca, mehanički ih uništite, a već odrasle primerke skupite rukom i odnesite negde gde vam ne mogu napraviti štetu. Na krompiru će te često naići i na bubamaru. Nju nemojte ubijati, jer ona je jako koristan insekt u biovrtu.

Prirodni neprijatelji krompira su i puževi i rovci. Oni napadaju krompir pod zemljom. Puževa se možete rešiti i uz pomoć taloga kafe. Naime, puževi ga ne vole, jer je u većoj koncentraciji otrovan. Napadnute biljke zalivajte talogom kafe, koji ne samo da će oterati puževe, već će i blago đubriti zemlju i istovremeno terati biljne mušice. Budite umereni u zalivanju tla talogom kafe, jer on podiže kiselost zemljišta.

Tlo oko biljaka koje puževi napadaju možete posuti i pepelom ili kamenim brašnom. Kako bi ste puževe držali što dalje od vaših biljaka, ovaj postupak ponavljajte nakon svake kiše. Puževe odbijaju i neke biljke kao što su dragoljub, kadulja, timijan i ricinus. Zasadite li neku od tih biljaka uz rub gredice, puževi neće napadati vašu biljku.

Rovac je jedan od učestalih zemnih štetočina. Omiljena poslastica su mu krtole i korenje. Rovac je noćna životinja i izlazi na površinu zemlje samo noću. Njegov rov nije duboko u zemlji, pa će te ga najlakše uhvatiti ako u tlo ukopate posudu s vodom, a sa strane postavite daščice koje ga usmeravaju u posudu. Krtica je korisna životinja, jer uništava rovce, gusenice i crve, ali istovremeno pravi krtičnjake koji narušavaju estetski izgled vrta. Krticu će te najlakše oterati ako u tlo ukopate praznu bocu, tako da vrh boce ukopate u otvor njegovog rova, pazeći da ne začepite grlo flaše. Zvukove koje proizvodi vetar i prazna boca krtice ne mogu dugo podnositi pa odlaze.

Kako bi ste smanjili mogućnost zaraze i napade parazita uz krompir posadite kamilicu, neven i mlečiku . Krompir nikada nemojte saditi na onoj gredici na kojoj ste pre sadili paradajz jer koriste iste sastojke iz zemljišta. Nikad nemojte krompir zasaditi pored paradajza , jer za zajedničkog neprijatelja imaju krompirovu zlaticu.



Prirodna sredstva za prskanje krompira

Prvo sredstvo koje se može primeniti u rano proleće je supa od listova zove. Miris zove maskira miris krompira pa ga zlatice u potrazi za hranom ne mogu nanjušiti. Odbija ih i ren, od kog napravite supu tako što potopite ren u kišnicu na 3-5 sati. Tom supom redovno prskajte biljke. Možete napraviti i supu od koprive koja je jednako efikasna u borbi protiv parazita.



Berba krompira

Vreme za berbu krompira je kada krtole završe svoj razvoj, a nadzemna biljka počinje odumirati. Da bi krompir što duže održao svežinu i kvalitet, potrebno ga je vaditi iz zemlje tek nakon što se stabljika potpuno osuši kako bi potkožica očvrsnula.
Potrebno ga je vaditi za suvog vremena da bi na njemu ostalo što manje zemlje i vlage. Krompir se može vaditi i pre zrelosti, a u tom slučaju govorimo o mladom krompiru. Mladi krompir ne treba vaditi sve dok ga ne želite jesti. On brzo raste i može udvostručiti težinu u roku od dve nedelje. Pre konačnog branja odrežite stabljiku s lišćem, zatim uzmite baštenske vile za vađenje, zabodite ih dalje od biljke i gurnite dovoljno duboko kako ne biste izboli krompire.



Čuvanje krompira

Idealna temperatura za čuvanje krompira je 4-5 °S uz obavezno povremeno provetravanje. Krompir je potrebno pažljivo skladištiti i čuvati od truleži i klijanja da bi mu izgled i ukus ostali nepromenjeni. Kako bi ste sačuvali krompir od klijanja i truljenja stavite ga na pesak koji će upiti suvišnu vlagu. Ako ste odlučili krompir držati u vrećama, od klijanja će te ga sačuvati tako da u vreću stavite jabuku.



Zanimljivosti o krompiru

Krompir je jednogodišnja zeljasta biljka i jedna je od najrasprostranjenijih namirnica na svetu. Doneli su ga španski moreplovci pre nešto više od 400 godina iz brdskih predela Perua. Kod nas se uzgaja već 250 godina. Krompir ima visoku prehrambenu vrednost jer obiluje skrobom, visokovrednim belančevinama, vitaminima i mineralima. Energetska vrednost krompira iznosi samo 86 kcal na 100 g kuvanog krompira. U 100 grama sirovog krompira nalazi se 80,96% vode, 0,14 g masti, 1,89 g belančevina, 15,90 g ugljenih hidrata (13,35 g skroba; 1 g šećera) i 1,7 g vlakana. Ista količina krompira sadrži 2,5 puta manje ugljenih hidrata nego hleb, što ga čini idealnom namirnicom za mršavljenje.

Krompir je vredan izvor vitamina i minerala: vitamina C, niacina, vitamina B6, pantotenske kiseline, tiamina, folata, kalijuma, magnezijuma, fosfora, gvožđa i mangana. Prilikom termičke obrade namirnica vitamin C se velikim delom razara, dok se u krompiru gubi tek ako se kuva oguljen i narezan. Kada se krompir kuva sa korom, sačuvana je trećina vitamina C, a pečen sa korom gubi ga neznatno. Vitamini i minerali nalaze se u kožici krompira i neposredno ispod nje, zbog čega se preporučuje guliti samo tanki sloj ili ga kuvati i peći neoguljenog. Mladi krompir sadrži više šećera, vitamina C i vode, a stari više skroba.



Tekst preuzet sa http://alternativa-za-vas.com/