Korenova muva (Delia platura) je štetočina koja ima preko 30 domaćina (pasulj, grašak, soja, kukuruz, lubenica, kupusnjače, paradajz, luk..). Larve oštećuju seme u fazi bubrenja, hrane se klicom, klicinim listićima, napadaju i iznikle biljčice, ubušuju se u mladu stabljiku. Iz krupnijih oštećenja zrna, kao što je pasulj, kukuruz, soja, bob i slično, biljka može iznići, ali se sporije razvija. Na kupusu i luku, nastali simptomi su slični kupusnoj (D. radikum) i lukovoj muvi( D. antiqua).


Imago je pepeljasto-sive boje, sa tri pruge na leđima, prekriven čekinjama, sličan kućnoj muvi, dug 3-5 mm. Jaja su prljavo bele boje, izdužena, 1mm dugačka i 0,3 mm široka. Larve su prljavo-bele boje, cilindričnog oblika i dugačke 6-8 mm. Lutka je tamno smeđe do crne boje, bačvastog oblika, dužine 4mm.



Korenova muva , u povoljnim uslovima za razvoj, može da se javi u velikoj brojnosti i da nanese štete na preko 50% gajenog useva, pa je često potrebno presejavanje. Organska materija u fazi raspadanja, poput stajskog đubrivai biljnih ostataka posle redukovane obrade je atraktant za ženke pri odabiru masta za polaganje jaja. Rana setva, kao i setva na veću dubinu i relativno vlažno i hladno vreme, takođe pogoduju razvoju ove štetočine, jer usporavaju rad tek posejanih gajenih biljaka.


Korenova muva nema puno prirodnih neprijatelja, a veći deo životnog ciklusa provodi zaštićena pod zemljom, pa ne postoje adekvatne mere za suzbijanje ove štetočine. Od hemijskih mera, kao najefikasniji se pokazao tretman semena. Moguća je i upotreba u trake insekticida registrovanih u navedenim kulturama. Suzbijanju štetočine doprinose i agrotehničke mere koje ubrzavaju klijanje i nicanje useva, poput: kvalitetnog semena, optimalnih rokova setve, pliće setve, gušćeg sklopa biljaka, adekvatne predsetvene obrade i prihrane useva.




Svetlana Šućević dipl.ing.polj.