Ako već niste, trebali bi ste isprobati ove godine vrtlarenje u slojevima. Saznajte o čemu se radi i kakve veze ima sa malčiranjem. Malčiranje podrazumeva zastiranje tla koje obrađujemo prirodnim materijalima, mada postoje i veštački poput folija (obično crnih). Ovo je pogodno za mnoge biljke, jer malčirana zemlja zadržava toplotu i vlagu – malč važi za prirodni izolator, koji štiti i od isušivanja i ispiranja uzrokovanog suncem i padavinama.


Vrtlarenje u slojevima je, na neki način, slično. Posebno je pogodno za bašte i male vrtove, za uzgajanje manjih količina povrća i bilja i za organsko povrtlartsvo. Reč je o metodi sađenja bilja u slojevitoj površini. Zemlju ne kopate niti obrađujete, ona je zatrpana posebnim slojevima, koji pomažu biljkama da bolje (bezbednije) rastu. Još od 70-tih baštovani su pokazali da možete uspešno uzgajati biljke bez kopanja i sa, naravno, manje potrošenog vremena.


Ovaj metod bez kopanja dokazuje da će se kvalitet zemljišta poboljšavati ako ga ne obrađujete, jer gornji slojevi (koje redate na zemljište) organskih materija stvaraju idealno okruženje za mikroorganizme pogodne za razvoj bilja. Inače, ovo se još naziva i “lazanja vrt”. Ovi slojevi će se vremenom “kuvati” i dobićete bogato tlo za uzgoj povrća. Slojeve slobodno dodajete vremenom, a možete upotrebiti i đubrivo iz kućnog otpada.


Ako želite da se bavite ovakvom vrstom povrtarstva prvo izaberite pogodnu lokaciju u svojoj bašti gde će te smestiti ovaj “krevet od prirodih slojeva”. To mora biti mesto gde tokom dana ima bar 6 sati sunca. Razmislite o uzgoju paprika, paradajza, salate, ali i jagoda i rabarbare. Komad zemljišta koji izaberete, odnosno “krevet” ne bi trebao biti prevelik, imajte na umu da ne smete da gazite po zemljištu i da ga zato napravite duguljastog, da možete prići sa strana, da vam je sve na dohvat ruke. Takođe, poželjeno je da taj “krevet” ogradite tako što ga “omeđate” daskama.


Na zemljištu ne radite gotovo ništa, osim što dodajete nove slojeve. Na neobrađeno, ali pokvašeno zemljište stavljate ili karton ili tri sloja novinskog papira. Potrebno je da ga blago pokvasite da bi započeli proces rastvaranja. Trava i korov ispod kartona će početi da trunu. Ovaj sloj će privući i crve i gliste koji će sitniti zemlju, a biće i sloj koji će štiti biljke od korova. Za slojeve možete iskoristiti lišće, talog od kafe, ostatke čaja ili vrećice čaja, životinjsko đubrivo, morsku travu, papir, borove iglice, mahovinu, …



Sledeći sloj je slama, najbolje lucerkina, jer je bogata azotom, ali može poslužiti i slama graška. Ne upotrebljavajte seno, koje može da sadrži semenke, koje mogu da klijaju u vašem vrtu neplanirano. Kada stavite slamu potrebno je da je prekrijete zemljom ili posebnom mešavinom. Tu može biti malo zemlje, prosejane, đubrivo (recimo kokošije), lišća i nešto od materijala koje smo nabrojali (talog kafe, ostaci čaja, …). Treba vam sloj ove mešavine debljine tek oko 2 cm. Neki ljudi prvo na novine (ili karton) stave sloj lišća, pa onda slamu, pa sloj đubriva i pepela od drveta. I ponavljaju slojeve jednom ili dva puta.


Sve pokrijte na kraju slojem slame da bi zadržavala vlagu. Napravite rupe mistrijom gde ćete posaditi biljke (probijte i deo sa novinama i kartonom i posadite sadnicu u zemlju). Zabodite biljke u pripremljene rupe, malo zatrpajte i zalijte odmah. Slojeve možete dodavati oko biljka kako budu rasle i razvijale se.



Kada praviti vrt

Možete ga napraviti u bilo koje doba godine. Jesen je ipak najbolja, jer tada imate najviše organskog materijala za đubrivo (recimo, suvo lišće). Kada sve odstoji preko zime, zemljište će biti spremno za sadnju, jer će vlaga jeseni i zime “krevete” održavati vlažnima. A ako ih pravite u proleće ili na leto dodajte više zemlje ili sličnih dodataka, da možete odmah saditi biljke. Umešajte u zemlju i lišće i đubrivo, a sve pokrijte debljim slojem đubriva i lišća. “Krevet” će se namestiti vremenom kako se slojevi budu raspadali i spajali.



Prednost i održavanje

Sa ovim “lazanja vrtom” imaćete manje korova (jer ga karton sprečava da “ispliva”), nećete imati potrebe da zalivate “krevet” često, jer slojevi čuvaju vlagu, ne treba vam dodatno đubrivo, jer je vaš vrt gotovo sav u kompostu; zemljište je lako obrađivati jer je mekše i mnogo je hranjivije za biljke.


Vrt održavate tako što vremenom, po potrebi, dodate đubrivo, lišće, i ostale dodatke i pokrivate slamom. Povremeno uklonite korov, ako ga bude bilo i zalivajte po potrebi.



Mirjana Despot


Tekst preuzet sa http://lifepressmagazin.com/