Većina povrća gaji se isključivo u navodnjavanju. Sve povrtarske kulture zahtevaju viši nivo vlažnosti zemljišta u poređenju sa ratarskim usevima zbog slabije razvijenog korenovog sistemau u odnosu na nadzemni deo koji transpiriše veću količinu vode.


Kod većine povrtarskih biljaka nadzemni deo je za 10 do 26 puta veći u odnosu na masu korenovog sistema. Biljke plitkog korena (do 30 cm) kao što su celer, salata, luk, krompir i rotkva zahtevaju češća zalivanja sa manjim zalivnim normama, povrće sa korenom srednje dubine (30-60 cm) brokoli, pasulj, kupus, mrkva, karfiol, krastavci, paprika i paradajz zahtevaju veće zalivne norme a biljke dubokog korena (preko 60 cm)špargla, bundeva, kukuruz šećerac, lubenice...ne zahtevaju česta zalivanja.



Vreme zalivanja i količina vode najčešće se utvrđuju po turnusima. Pri tome treba uzeti u obzir padavine, tako da se na svakih 5-6 mm zalivanja odlažu za jedan dan ako su padavine preko 20-30 mm pomera se ceo turnus. Navodnjavanje ima poseban značaj u vremenu kritičnih perioda za vodom.



























Povrće se uglavnom navodnjava sistemom kišenja. Ovaj način navodnjavanja stvara uslov za pojavu bolesti pa je bolji način navodnjavanje sistemom kap po kap. Važan je i kvalitet vode za navodnjavanje kod organske proizvodnje.Voda ne sme da sadrži štetne i opasne materije jer to može da ugrozi zdravstvenu bezbednost proizvoda.




Dragan Mijušković dipl.ing