Lubenica vodi poreklo iz južne Afrike tačnije iz pustinje Kalahari. U 13. veku pojavljuje se u Evropi a putem robova prenosi se u Ameriku. Lubenicu su gajili još stari Rimljani i Grci . Lubenica je jednogodišnja vrežasta biljka i spada u povrće.


U vrelim letnjim danima lubenica je prava blagodet za osveženje pa je u narodu s pravom nazivaju "Kraljica leta". Postoji više sorti lubenica kao što su : Krimston, Čarston grej , Somborka, Rosa F1, Oazis F1. U zavisnosti od sorte i klimatskih uslova razlikuje se i vreme zrenja i vreme berbe. Kod povrća poznate su dve vrste zrelosti, tehnološka i botanička zrelost, međutim kod lubenice ove dve zrelosti se podudaraju. Lubenica sazreva u julu – avgustu kada je i najveća berba i plasman ovog povrća.


Utvrđivanje zrelosti plodova je dosta teško, iskusni baštovani zrelost lubenice utvrđuju na osnovu zvuka kuckajući ih prstima. Kod zrelih plodova zvuk treba da bude tup ali ne previše dubok. Dubok zvuk je znak da je plod prezreo, šupalj, lako sklon kvarenju i praktično neupotrebljiv. Ovo važi samo za plodove okruglog oblika, a kod duguljastih plodova ova provera je nepouzdana. Takođe zvuk se menja u toku 24 časa pogotovu u poslepodnevim satima kada su visoke temperature.


Neki znaci zrelosti su isti za sve tipove kao na primer kod zrelih plodova lozica do same drške počinje da se suši i menja boju, zatim kod zrelih plodova deo koji leži na zemlji je dobio žutu boju. Neki manje iskusni baštovani zrelost određuju tako što stegnu plod i ako se čuje krckanje plod je zreo. To je apsolutno pogrešna i štetna metoda jer se tako plod gnječi i sklon je kvarenju. Sve ovo jesu znaci zrelosti ali su ipak nesigurni jer se baziraju samo na iskustvu baštovana. U drugim zemljama, na primer u Americi, koristi se aparat koji na principu infracrvenih zraka određuje zrelost i slatkoću ploda. Nadajmo se da će to uskoro zaživeti i kod nas.



Berba se obavlja u nekoliko navrata i to obično na svaka 2-3 dana. Plodove treba brati isključivo izjutra ili predveče. Plodove u toku transporta ne treba tumbati. U hladnim prostorijama gde je temperatura 5-8 stepeni plodovi se mogu sačuvati 15 do 30 dana a u zavisnosti od sorte i više dana.


Lubenice se najčešće koristi u svežem stanju, kora lubenice koristi se za spravljanje slatka, džemova itd., seme lubenice za dobijanje ulja bogato vitaminom D, zeleni i sitni plodovi u jesen mogu se koristiti za spravljanje turšije.






Zreli plodovi lubenice sadrže izuzetno mnogo vode, oko 90 % pa i više, suve materije 8 -12,5 a kod nekih čak i 15% i to u sledećem sastavu (fruktoza 2,8-4,8% ; glukoza 1,6 do 3,5% ; saharoza 1 do 5,1%). Od vitamina sadrži najviše vitamin C, a u manjoj meri sadrži vitamin A i D, od mineralnih materija sadrži Mg, K, Fe itd., jabučnu i limunsku kiselinu, u nešto manjim količinama sadrži pektin, celulozu, hemicelulozu itd.



Pored toga što deluje osvežavajuđe lubenica ima i lekovito dejstvo. Lubenica ima veliku ulogu u čišćenju organizma i to prvenstveno organa za varenje. Ona je izuzetno lekovita i korisna kod bubrežnih bolesnika jer u sebi sadrži fermente za peptonizaciju koji u organizmu nerastvorljive belančevine pretvara u peptone, pa samim tim lubenica na jetru i na bubrege deluje tako što poboljšava njihov rad, tako da se iz organizma izlučuje sve što je štetno, između ostalog i otrovne materije, pa se samim tim izbegavaju infekcije u organizmu. Arginin iz ploda je odličan za rad srca. Likopen je antioksidans koji lubenici daje crvenu boju "mesa" tj. jestivog dela ploda a ima i zaštitnu ulogu kod pojedinih kancerogenih vrsta.


Iz gore navedenog može se slobodno reći da je lubenica jako dobra za zdravlje ljudi, osim kod dijabetičara. Dijabetičarima se ne preporučuje veća količina lubenice jer iako je lubenica niskokalorična ona ima visok indeks glikemije. Na kraju može se reći da u vrelim letnjim danima nema boljeg i ukusnijeg načina da vodu koju ste izgubili iz organizma znojenjem nadoknadite lubenicom ili popravite raspoloženje ako ste umorni.




Zorica Petkanić dipl.inž.