Iako je još zima i još je daleko vreme setve, vreme je da se napravi revizija semenja koje imamo i počnu praviti planovi za baštu ove sezone. Dani su polako sve duži i mnogi su već kao i ja nestrpljivi. Ja sam zapravo već par puta preokrenula svu zalihu semenja koju imam i već sam počela kupovati semenja, i na internetu, i u prodavnicama. A planove već na veliko pravim u glavi.

Vreme je da se napravi plan setve za ovu godinu, šta sve želite uzgajati u svom vrtu.

Za početak, napravite spisak vrsti koje biste želeli uzgajati . Tu nije loše i dodati neke biljke koje jako povoljno deluju na ceo biosistem poput začinskog bilja (npr kamilica poboljšava ukus kupusnjača i krompira, mamac je za vaši, čubar štiti pasulj od crnih vašiju, dragoljub tera lisne vaši ...). Ne zaboravite na cveće, koje ima bitnu funkciju u bašti: privlači korisne insekte u vrt (npr. Gaillardia privlači bubamare, makovi osolike muve, cosmos pčele), ili tera štetočine (npr. neven i kadifice teraju nematode iz tla).

Kako bi dobro uskladili i vrste koje želite uzgajati, i prostor i potrebnu količinu semenja, najbolje je napraviti šemu vrta tj kultura koje ćete uzgajati u njemu. Najjednostavnija, ali i vrlo efikasna metoda je da jednostavno uzmete papir i olovku, skicirate gredice na papiru i počnete popunjavati povrćem i cvećem (ili na nekom kompjuterskom programu, čak i ekselu). Tu onda jednostavno popunjavate vrste koje ste prvobitno popisali na listu želja.



Prilikom planiranja bitno je paziti na plodored. Najbitnije pravilo je da ne ponavljate vrste ove godine na isto mesto gde su rasle prošle godine. To pravilo važi za sve vrste osim trajnica i paradajz. Paradajz je jedino jednogodišnje povrće koje najviše voli da raste na istom mestu svake godine. A sve ostalo dakle menjajte, jer ćete na taj način postići bolje rezultate.

To je vrlo bitno radi zaštite od nametnika i bolesti, koji su možda ostali u tlu gde su biljke rasle - promenom kulture na toj gredici oni nemaju više pogodne uslove za razvoj. Ovde se ne radi samo o pojedinim vrstama povrća, nego o celim porodicama biljaka, jer većina biljaka iz iste porodice ima iste nametnike i bolesti.

Npr. kupusnjače u koje spada kelj, kupus, gorušice, rotkvica i brokoli napadaju kupusna stenica i kupusni buhač, pomoćnici u koje spadaju paradajz, paprika, krompir napadaju krompirove zlatice i plamenjača ....



Dakle, ako vam je na nekoj gredici prošle godine rasla brokoli, promena nije da tu ove godine posadite kupus koji je iz iste porodice, nego npr šargarepu i luk, ili pasulj. To nije bitno samo s aspekta bolesti i nametnika, već i radi potreba biljaka za hranivima - različite biljke imaju različite potrebe za hranivima koje crpe iz zemlje, pa ćete rotacijom biljaka po vrtu onemogućiti da negde budu određeni elementi potpuno iscrpljeni, a opet, drugi neiskorišćeni . I imajte na umu da mahunarke ne iscrpljuju tlo, već suprotno, obogaćuju ga azotom. Zato je zapravo najjednostavnije rotirati mahunarke i ostale vrste iz godine u godinu (naravno, pod uslovom da je polovina kultura koje uzgajate upravo iz porodice mahunarki).

Prilikom planiranja uzmite u obzir i tabelu dobrih i loših suseda u vrtu , ali isto tako i vlastita iskusta o kompatibilnosti vrsta. Naravno, ne zaboravite i zaštitu od vetra i uskladite visoke biljke koje koje prave senku, da u senci završe upravo one biljke kojima će to odgovarati.

Uzmite u obzir strane sveta, i to je bitna stavka prilikom planiranja vrta - npr., ja najviše biljke kao suncokret većinom sadim na sever ili istok, jer na taj način najmanje zaklanjaju sunce ostalim biljkama u vrtu. Istovremeno, na severnoj granici vrta suncokreti su kao svojevrsan štit od hladnijeg severnog vetra.

Ako vam se to sad čini prilično komplikovano, a uvek je doista teško napraviti dobar plan koji će zadovoljavati sve te uslove, neće biti kraj sveta ako će blizu biti i neke biljke koje po tabeli ne bi smele ... samo imajte na umu da svake godine menjate poziciju biljkama po vrtu, time ćete dakle sprečiti iscrpljivanje tla i veću najezdu nametnika i bolesti. I sadite jednu te istu vrstu u više kombinacija, pa pratite rezultate.


Nakon što ste napravili raspored željenih vrsta u vrtu, procenite otprilike koliko vam semenja treba po željenim vrstama. Zatim je vreme za reviziju semenja, pa proverite da li imate dovoljno tog semenja za gredice koje ste odredili.

Obratite pažnju na rok trajanja semenja . Ako imate zalihe semenja iz standardnih kesa iz semenare, rok trajanja je naveden na poleđini pakovanja. Ako slučajno imate pakovanje semenja kojem je prošao rok trajanja, nemojte ga bacati - i to seme će vrlo verovatno proklijati, samo će možda imati niži procenat klijavosti. Dobar način da se podstakne seme na klijanje, pogotovo takvo staro je po nekim autorima kupka od svežeg pekarskog kvasca. Ovo još nisam probala, ali i sama sam često sejala seme kome je prošao rok trajanja i retko mi se dogodilo da baš ništa ne nikne.



Ako imate svoje zalihe semenja ili kupljene, isto je preporučljivo označiti godinu berbe semenja. Po pravilu, za većinu vrsta možete biti sasvim mirni i sigurni da će zadržati klijavost barem 2 godine. Kod paprika, tikvi i krastavaca je to još duže, čak i preko 5 godina. Naravno, uz uslov da seme držite na suvom i hladnom, mada i na sobnoj temperaturi u dobrim suvim uslovima može isto tako dugo zadržati klijavost.

I dok sve uskladite, na kraju imate i spisak semenja koje trebate nabaviti. Semenarnice se počinju polako puniti s novim zalihama semenja, a i na internetu možete pronaći veliki izbor semen a. Naravno, imajte na umu da će vam sigurno zapeti i nešto za oko što prvobitno niste imali u planu, ali to je ona prava lepota vrtlarenja, uvek vas vuče na to da isprobate nešto novo. Ipak to znači opet novi plan, pogotovo ako imate ograničen prostor. I tako sve do trenutka za prvu setvu, koji se nam približava.


Silvija Kolar-Fodor.
Tekst preuzet sa http://biovrt.com