Uzgoj povrća u saksijama i drugim posudama na balkonima ima i jedan nedostatak, s kojim se moramo, ali i možemo nositi, a to je brzo isparavanje vode. To je posebno važno u ova remena kada oscilacije padalina i temperature postaju veike, gotovo ekstremne.


Tri su razloga, manja količina zemlje, sastav supstrata (zemlja i humus) te ponekad veća izloženost vetru, a i suncu, odnosno vrućini. Pristupačnost našeg malog vrta olakšava nam redovno zalivanje, no u onim izrazito vrućim danima događaće nam se da vlaga isparava brže no što možemo i zamisliti. U tim će te danima uvideti koliko je bilo važno pogoditi dobar odnos zemlje, mešanjem i kombinovanjem slojeva humusa i obične kvalitetne vrtne zemlje. U tom segmentu iskustvo je vrlo važno, no ne bojte se ako ga još nemate. Čak i ako bude grešaka vaše biljke će preživeti, ali ćete se morati malo više truditi i osetićete razliku u prinosima. To je cena skupljanja iskustva, već sledeće godine bićete bogatiji znanjem, ali i rodom.


Važno je da posude budu dovoljno duboke, no ne vredi pravilo što veće to bolje, važno je pogoditi optimum. I zato treba iskustvo, a mi ćemo pomoći da dobijete savete najiskusnijih.


Postoji način kako vlagu duže zadržati na raspolaganju vašim biljčicama. Reč je o malčiranju, što je stručni izraz za stvaranje barijere između vlage u zemlji i vazduha koji pokušava preuzeti je na sebe.Najbolji način za uštedu vremena za zalivanje vrta koju vrtlar može učiniti je primena malča. To vredi za svaki vrt, od povrtnjaka na balkonu, preko klasičnog povrtnjaka do cvetnjaka. Malčirani vrtovi su zdraviji, imaju manje korova i bolje podnose sušu. Iskustvo poljoprivrednika pokazuje da malčirani vrtovi imaju čak i manje štetočina i bolesti.


Postoje dve osnovne vrsta malča: organski i anorganski. Organski malč uključuje lišće, slamu, travu, kompost, drvenu piljevinu, koru drveta pa čak i papir. Anorganski malč su kamenje, šljunak, crna plastična folija i geotekstil. Oba tipa malča sprečavaju rast korova, ali organski malč takođe obogaćuje tlo. Anorganski malč se ne razgrađuje i ne obogaćuje tlo, crna plastika dodatno zagreva tlo, što pogoduje povrću kao što je paradajz i patlidžan.



KORIŠĆENjE ORGANSKOG MALČA


Kako smo skloniji eko vrtlarenju predstavićemo prednosti organskog malča, a nešto više o prednostima plastičnih folija doznaćete na stranicama trgovaca koji ih nude u prodaji. Naši vrtovi nisu veliki i u pravilu se nalaze u blizini prostora u kojima obitavamo pa je važno i da su ugodni oku. Predlažemo vam da se potrudite i koristite organske izvore malča, koji u ostalom ne koštaju, već iziskuju malo rada, upravo onoga u čemu ćete kasnije uštedeti.

Postoje dva bitna pravila kod korišćenja organskog malča u borbi protiv korova. Prvo, polažite malč na tlo koje ste prethodno očistili od korova, i drugo, položite dovoljno debeo sloj da bi ste onemogućili rast novog korova. Nekad je potreban sloj od 10 do 20 centimetara malča da bi se potpuno sprečio rast korova. Tanji slojevi su dovoljni na zasenjenim mestima gde korov nije toliko uporan kao na osunčanim delovima vrta.



SLAMA I SENO


Odličan izbor malča za povrtnjak su slama ili seno (bez semenja korova). Osim što izgleda lepo i uredno, ujedno daje najbolje rezultate u vidu zadržavanja vlage, sprečavanja rasta korova i dodavanja organskih materija u tlo tokom raspadanja. Pazite da seno kojim malčirate bude bez semanja korova i trava ili ćete sebi napraviti dodatni problem.



POKOŠENA TRAVA I LIŠČE


Za malč možete iskoristiti i pokošenu travu (svežu i prosušenu) kao i korove isčupane iz vrta (bez semenja). Tako vraćate deo hraniva natrag u vrt. Sveža trava i korov su izvrstan izvor azota i odlično hranivo za povrtnjak. Suvo ili sveže lišće voćaka takođe može poslužiti kao izvrstan malč u vrtu.




Urbani poljoprivrednik


Korišćeni su delovi zekstova sa http://biovrtlarstvo.blogspot.com/