Osnovni principi konvencionalnog i organskog semenarstva ne razlikuju se bitno, ali se organsko semenarstvo odlikuje nizom specifičnosti neophodnih da bi proizvodnja semena ispunila ne samo zahteve prema sortnom semenu već i prema organskim proizvodima. U organskoj proizvodnji prepoznaju se sledeće kategorije semena:


1. Seme proizvedeno metodama organske proizvodnje.
U ovu kategoriju spada seme i sadni materijal, koje se kod jednogodišnjih biljaka najmanje jedne generacije a kod višegodišnjih biljaka najmanje u dva vegetaciona perioda nalazilo u uslovima organske poljoprivrede. Seme i sadni materijal poreklom sa parcele u periodu konverzije se ne računa da je proizvedeno metodama organske proizvodnje, osim u slučajevima kada je za zasnivanje takvog semenskog useva korišćeno seme ili sadni materijal proizveden metodama organske proizvodnje. (Berenji, 2008)


2. Organsko seme.
Seme i sadni materijal se smatra organskim ako je proizvedeno metodama organske proizvodnje, a za zasnivanje takve proizvodnje je korišćeno seme ili sadni materijal koje je i samo najmanje tri godine održavano i umnožavano metodama organske proizvodnje.


Seme proizvedeno metodama organske proizvodnje i organsko seme mogu se proizvoditi i od konvencionalnih sorti, ali krajnji cilj je da se organsko seme proizvodi od organskih sorti.




Specifičnosti organskog semenarstva

Organska poljoprivreda je u poređenju sa konvencionalnom veoma mala po obimu pa su i potrebe za organskim semenom relativno male. Posledica toga je mali broj proizvođača semena i mali izbor sorti. Uglavnom se nestašica javlja kod semena povrća i sadnog materijala voćaka i vinove loze. Zbog malih količina, cene organskog semena su u poređenju sa konvencionalnim semenom veoma visoke, što utiče i na poskupljenje finalnih proizvoda organske poljoprivrede na tržištu.

Tehnologija i tehnika proizvodnje organskog semena je nedovoljno razrađena. U nedostatku informacija proizvođači se najvećim delom oslanjaju na sopstveno iskustvo što ovu proizvodnju čini visoko rizičnom i skupom. Kao posledica specifičnosti organske proizvodnje od kojih su najvažnije zabrana korišćenja sintetičkih sredstava za zaštitu biljaka protiv bolesti i štetočina u polju kao i za tretiranje semena, organsko seme često ne ispunjava one norme kvaliteta koje se postavljaju prema konvencionalnom semenu. Vrše se istraživanja koja imaju za cilj da se razrade takve nove metode tretiranja semena fizičkim, hemijskim i biološkim metodama koje su u skladu sa zahtevima organske proizvodnje. Jedno od rešenja problema kvaliteta organskog semena je da se organsko seme ili sadni materijal proizvodi izvan regiona gajenja samog useva. Na taj način se povećava verovatnoća da na tim udaljenim regionima nisu prisutne bolesti i štetočine gajene biljne vrste pa će i proizvedeno seme biti zdravije. Važnost energije klijanja i klijavosti u organskoj proizvodnji je veća od konvencionalne proizvodnje. S toga se vrše istraživanja mogućnosti povećanja klijavosti i energije klijanja organskog semena.



Uputstvo za gajenje organskog semena

Dobra obrada zemljišta je veoma važna kada je u pitanju gajenje povrća za seme. Zemljište ne bi trebalo da je zakorovljeno jer ga je teško suzbijati na organski način, a to će smanjiti prinose i kvalitet (prvenstveno se misli na čistoću).



Priprema zemljišta i đubrenje

Zemljište treba pripremiti tako da se obezbedi fina struktura pogotovo kod useva koji imaju sitna semena. Zemljište treba da ima dobar vodno vazdušni režim i da zadržava vlagu kako bi se obezbedilo dobro nicanje, a porast bio stalan.

U svrhu postizanja veće plodnosti i manjeg rizika od pojave bolesti moguće je primeniti:

• Rotiranje useva
• Korišćenje odgovarajućeg preduseva (leguninoze)
• Korišćenje zelenišnog đubriva (zaoravanje zelenog ili cvetajućeg useva)
• Mulčiranje (slamom)
• Korišćenje komposta biljnog i životinjskog porekla
• Korišćenje prirodnih đubriva.


I) Kompost od pečuraka je u uglavnom u potpunosti đubrivo u kombinaciji sa krvnim brašnom ili brašnom od pernate živine,a koristi se uglavnom za povećavaje sadržaja azota. Sasušena krv u kombinaciji sa iverjem (strugotinom) drveta u vidu malča je pogodan za podizanje nivoa azota.

II) Pepeo od sagorelog drveta podiže nivo kalijuma

III) Kameni fosfat (mleveni), podiže nivo fosfora,

IV) Ekstrakt morskih algi, nije đubrivo ali stimuliše rast i povećava otpornost na biljne bolesti

V) Inokulacija mikroorganizmima (gljive i bakterije) kod pasulja i graška pomažu pri vezivanju azota iz vazdiha.

VI) Međusezonski usevi kao što su zelenišno đubrivo poboljšavaju organski sastav i strukturu zemljišta a veoma dobro utiču na smanjenju pojavu korova.



Tehnike sejanja

Seme se uglavnom seje direktnim ubacivanjem u zemljište ili presađivanjem rasada iz zaštićenog prostora. I seme i rasad moraju da budu proizvedeni organski. Temperatura za setvu je limitirana potrebama pojedine biljne vrste koja se gaji (grašku, salati, rotkvici, cvekli, crnom luku i spanaću prijaju niže temperature pri nicanju, dok paradajz, paprika, krastavac, lubenica, dinja i plavi patlidžan rastu u uslovima toplijeg zemljišta - oko 21°S).

Razmaci između redova moraju da su takvi da obezbeđuju nesmetan razvoj i rast biljke i cveta koji će dati nesmetan razvoj ploda i semena. Dobar razmak obezbeđuje i dobro: provetravanje, pristup insektima, oprašivanje. Biljke koje se oprašuju vetrom su kukuruz šećerac i spanać, a insektima se oprašuju mrkva, crni luk, kukurbitace i kupisnjače.


Korovi insekti i gljive

Kontrola korova i štetočina veoma je važna da bi se obezbedio visok prinos i dobar kvalitet semena. U priozvodnji se često dešava da insekti posle ubiranja jednog useva pređu na drugi (sa leguminoza na npr. mrkvu). Drugi insekti (npr kod kupusnjača) obrste biljku koja ostane bez lista što utiče na kvalitet semena. Biljne vaši su poseban problem jer izlučiju lepljivu masu (paradajz, paprika) što umnogome otežava berbu. One pogotovu su štetne jer usput šire viruse koji se teški ili uopšte se ne štite ni konvencionalnim sredstvima, a veliki i skoro nerešiv problem je kod organskih proizvođača. Semenski usevi su na otvorenom polju u dužem vremenskom periodu od merkantilnih izloženi su napadu patogena. Zabeleženi su slučajevi da patogeni napadaju i samo seme, tako da se može kompromitovati celokupna proizvodnja. Kontrola ovakvih patogena je u organskom semenarstvu veoma teška i zahteva pravilne uslove gajenja. Uklanjanje korova će pomoći da se populaciona masa insekata smanji. Jedna od prednosti je da se polja sa organskim semenom ne nalaze u blizini konvencionalnog semena.



Biološka kontrola štetočina

Još jedan od načina kontrole štetočina je biološka kontrola. Ova praksa je kompatibilna sa sistemom organske proizvodnje i ne ukljičuje primenu hemijskih sredstava. Definicija biološke kontole bila bi smanjenje populacije štetočina korišćenjem prirodnih neprijatelja.


Biološka kontrola koristi tri vrste pripodnih neprijatelja:

1. Prvu grupu čine parazitoidni insekti koji legu jaja unutar drugog insekta (Aphidius calemani koja leže jaja unutar odraslih vaši).

2. Drugu gripu insekata čine predatori koji jedu druge insekte

3. Treću grupu čine insekti koji se hrane korovima (Hylobius transverovittatus)

Postoje patogeni poput gljiva, virusa, bakterija i nematoda koji mogu da uništavaju korove i nazivaju se bioherbicidima.



Ubiranje skladištenje i sušenje semena

Seme povrća se deli na dve kategorije :

1) Ono koje proizvodi mokro seme (paradajz, paprika, kukurbitace)
2) I ono koje je suvo ( kupusnjače, leguminoze, lukovi, apiace..)

Metod ubiranja zavisi od vrste semena koja se ubira. Kada se vrši ubiranje suvog semena voditi računa da ne dolazi do lomljenja semena. Da bi se smanjilo lomljenje semena stabljike treba ubirati dok je još zeleno i osušiti ga na otvorenom polju. Kada je seme zrelo može se pokupiti ručno ili mašinski. Kod ovog načina ubiranja treba voditi računa o momentu kada će ubrana biljka dati najviše semena.


Zrelost useva kod mokrog semena uglavnom se određuje bojom plodova. Meso se koristi za preradu (konzumiranje), a seme se pere i odmah posle toga suši. Naročito treba biti obazriv kod dinje, kako bi se omotač oko semena već pranjem skinuo i brzo osušio.



Dorada i čuvanje semena

Kada se seme uskladišti potrebno je videti da li je potrebna neka dorada, kako bi se seme oslobodilo prljavštine ili ostataka stabla. Svako seme treba da je posebna jedinica (partija i kategorija) i treba ga čuvati na odgovarajućoj temperaturi i vlažnosti (50% i 19 °S).
























Organsko tretiranje semena: tehnike piliranja

Komercijalna proizvodnja semena često pilira seme ukoliko je nepravilnog oblika i ukoliko je sitno. Sredstva koja se koriste u piliranju nisu usključivo biljnog porekla i nisu dozvoljene standardima organske proizvodnje ukoliko na sertifikatu ili deklaraciji nije drugačije istaknuto da je materijal koji se koristi za piliranje semena u skladu sa normama organske proizvodnje.



Dr Jasmina Zdravković