U uslovima navodnjavanja šargarepa se veoma dobro može proizvesti kao drugi usev, naročito posle ubiranja graška, ranog krompira, kupusa, spanaća, salate pa i posle ranog ječma. Za šargarepu su najpogodnija lakša, rastresita i plodna zemljišta. Teška i zbijena zemljišta za šargarepu su nepogodna jer se koren na takvim zemljištima deformiše i račva.


Zemljište se izore odmah nakon skidanja predhodne kulture. Oranje ne sme biti suviše duboko, najviše 15 cm, uz brzu i kvalitetnu površinsku obradu u cilju dobijanja mrvičaste strukture i očuvanja vlage. Zemljište mora biti dobro pripremljeno, fine mrvičaste strukture, ravno da bi mogla da se obavi precizna setva. Zavisno od tipa zemljišta, dubina setve je na lakšim zemljištima 2,0-2,5 a na težim zemljištima 1,5-2,0 cm, jer je seme šargarepe vrlo sitno (u jednom gramu se nalazi 800-1400 semenki). Iz tog razloga, za dalju reprodukciju treba koristiti kalibrirano seme visoke biološke vrednosti (energije klijanja i klijavosti).


Setva šargarepe vrši se na ravnoj površini ili na gradicama, s tim da i jedan i drugi način setve ima svojih prednosti, ali i nedostataka. Na ravnoj površini setva je u redove 20-40 x 3-5 cm ili šestoredne trake, 50 cm između traka, 20 cm između redova i 3 cm u redu. Broj redova pri setvi na gredice uslovljen je širinom iste, te setva može biti u dvo, tro ili četvororedne trake. Na gredici širine 20 cm, setva je na razmak redova od 7-10 cm i na 3 cm u redu. Na idealno pripremljenom zemljištu za setvu potrebno je obezbediti 1,5-2,5 kg semena po ha (zavisno od apsolutne mase 1.000 zrna, namene sorte, vremena proizvodnje ili setve, tipa i pripremljenosti zemljišta).



Od mera nege primenjuje se: valjanje istovremeno sa setvom ili posle setve semena, međuredna obrada (3-4 puta, sve dok biljke ne sklope redove) prihranjivanje i zaštita od korova, bolesti i štetočina. Osim navedenih mera nege, u letnjoj setvi, posebne efekte daje navodnjavanje. Donja granica optimalne vlažnosti zemljišta je 70% od PVK, optimum je 70-80% od PVK. Broj zalivanja zavisi od tipa zemljišta, količina i rasporeda padavina. Šargarepa zahteva stalnu i umerenu vlažnost zemljišta, bez značajnog kolebanja.


Seme šargarepe u proizvodnim uslovima dugo niče, stoga je važno na vreme i kvalitetno usev zaštititi od korova, koji u povoljnim uslovima znatno brže niče. Od bolesti javlja se pepelnica, pegavost lišća, trulež korena i stabla, palež lišća, a od štetočina mrkvina muva, lisne vaši, zemljišne štetočine i nematode. U letnjoj setvi šargarepe glavni problem predstavlja pegavost lista i pepelnica.


Šargarepa iz letnje setve pristiže za vađenje tokom oktobra i novembra meseca. Tokom cele vegetacije, počev od nicanja pa do faze optimalne tehnološke zrelosti najvažnije je očuvati nadzemnu vegetativnu masu. Dobro razvijena lisna rozeta je uslov za visoke kvalitetne prinose.






Slavica Kodžopeljić dipl.ing ratarstva