U potrazi za tehnikama vrtlarenja koje omogućavaju rešavanje problema korova bez upotrebe herbicida ili nedostatka vode bez dodatnog navodnjavanja – najbolje je odgovore potražiti u prirodi. Često se zaboravlja da je na površinama na kojima čovek svojim radom ne utiče uobičajen zaštitni pokrov od opalog lišća, trave i drugih organskih materija. Upravo takav uticaj na tlo u vrtu možemo stvoriti malčiranjem te vrtlarenjem u slojevima. Malčiranje ili nastiranje je tehnika kojom se tlo prekriva slojem organskog materijala – slamom, lišćem, travom, piljevinom, korom i slično, a moguće je koristiti i plastične folije. Primena malča u vrtu utiče na smanjenje upotrebe đubriva budući da se raspadanjem organske materije u tlo prirodnim putem unose hraniva, smanjuje se erozija i poboljšava struktura tla, koje je na ovaj način zaštićeno od vremenskih uslova. Vrtlarenje u slojevima tehnika je vrlo slična malčiranju, iako manje poznata.



Vrtlarenje u slojevima

Tehnikom vrtlarenja u slojevima mlade se biljke sade u slojevitoj površini, bogatoj organskim materijalom. Slojevi će uticati na povećanje plodnosti tla, a samim tim i na rast i razvoj biljnih kultura. Na ovaj se način obrađuje manji deo zemlje, ukoliko je moguće ograđen daskama. Slojevi zemlje i organskih materija raspadanjem će se spajati i stvoriti idealnu okolinu i plodno tlo za uzgoj povrtnih kultura. Iako je gredice sa slojevima moguće praviti u bilo koje doba godine, najbolje ih je početi izrađivati u jesen zbog velike količine organske materije u vrtu. Zima će uticati na dodatnu količinu vlage pa će u proleće gredice biti spremne primiti mlade biljke. Važno je obratiti pažnju da mesto na kom će se nalaziti gredice ima najmanje šest sati sunčeve svetlosti dnevno. Preporuka je izgraditi pravougaone gredice kako bi im se s lakoćom moglo pristupiti sa svih strana.



Kako slagati slojeve?

Pri korišćenju tehnike vrtlarenje u slojevima potrebno je slediti sledeće korake:

Najpre se na (neobrađenu) zemlju stavlja sloj kartona ili papira koje je potrebno navlažiti vodom kako bi se potstakao proces raspadanja te privukli živi organizmi. Sloj kartona onemogućiće razvoj korova te osigurati mesto organizmima koji će rahliti i obogaćivati tlo. Sledeći bi sloj trebao biti slama, pri čemu se preporučuje koristiti lucerku zbog njenog bogatstva azotom. Slamu je potrebno prekriti slojem zemlje, u kom se može nalaziti smesa lišća, ostaci kafe, mahovina, kora i slično. Preporuka je da sloj bude debljine 2 cm. Ovaj se sloj prekriva slamom koja služi za zadržavanje vlage te je ujedno i zadnji sloj.


Mlade se biljke sade u rupe u slojevima koje je potrebno načiniti sve do zemlje. Odmah po sadnji biljke je potrebno zaliti vodom. Kako biljke budu rasle, nove slojeve možete slagati oko njih. Po potrebi se dodaju slojevi organske materije koji se pokrivaju slamom. Preporuka je za slojeve ne upotrebljavati seno budući da može sadržati seme koje će neplanirano niknuti na korištenoj površini.



Plodno tlo bez korova uz uštedu vremena

Slično kao i malčiranje, vrtlarenje u slojevima uticaće na smanjenje zakorovljenosti površine na kojoj se primenjuje tehnika. Razlog je sloj kartona koji će sprečiti rast korova. Takođe, slojevi će zadržavati dovoljnu količinu vode te površinu neće biti potrebno navodnjavati, a vodu je potrebno samo povremeno dodati. Budući da se vrt održava dodavanjem novih slojeva organske materije, ona će održavati tlo plodnim te dodatno đubrivo neće biti potrebno. Idealno je tehniku primeniti u malim vrtovima, pri čemu obrađivanje tla neće biti potrebno. Tehnikama vrtlarenja koje su u skladu s prirodnim procesima, štedi se vreme, energija i osiguravaju zdravi i kvalitetni proizvodi.



Marina Bošnjak


Tekst preuzet sa http://www.agroklub.com/