Boranija (Phaseolus vulgaris) je povrće poreklom iz Meksika, a danas se koristi skoro svuda širom sveta. Postoji veliki broj sorti koje se razlikuju po boji: žuta, zelena, ljubičasto-žuta, šarena; po dužini: kratka, srednja i dugačka; po obliku: šiljata, okrugla, široka i pljosnata.


Koriste se sveže, mlade mahune u kojima se zrna još uvek nisu potpuno razvila, prednost imaju sočne i mesnate sorte koje su bez konca na mahuni.


Boranija se koristi na različite načine, ali uvek kuvana ili blanširana, jer u svežem obliku sadrži protein fazin, koji je otrovan i ne bi trebalo ni da se proba u svežem stanju. Kuvanjem ovaj protein se potpuno razara, ali ne i sušenjem. Boranija se dodaje raznim salatama, čorbama i dinstanim jelima.


Zahvaljujući svom specifičnom sastavu boranija je odlična namirnica za regulisanje nivoa šećera u krvi. Sadrži neesencijalnu amino kiselinu, arginin koji deluje slično kao insulin, i na taj način snižava nivo šećera u krvi i urinu. Arginin se ne uništava kuvanjem, tako da se boranija preporučuje dijabetičarima, najbolje u vidu variva.



Sadržaj kalijuma je takođe nešto što izdvaja boraniju od ostalih vrsta mahunarki. Značajna količina kalijuma, deluje kao diuretik, povoljno utiče na rad srca, reguliše krvni pritisak i pomaže izbacivanju štetnih materija i tečnosti iz organizma. Utiče na snižavanje nivoa mokraćne kiseline, uree u mokraći, te sa preporučuje onima koji imaju problem sa gihtom.


Ostale minerale koje sadrži boranija pored kalijuma jesu: kalcijum, fosfor, magnezijum, i u značajnoj količini gvožđe, što je čini delotvornom kada je reč o anemiji, bolesti zuba, krvarenja iz nosa.


Vitamini koji boraniju čine izuzetno zdravom namirnicom jesu: provitamin A, B1, B2, PP, C i E. Naročito je treba konzumirati kod pada imuniteta, prehlade, gripa, raznih infekcija, ekcema i osteoporoze.


U ishrani boranija ima veoma veliku biološku vrednost, a relativno malu energetsku vrednost, tako da je po sastavu sličnija povrću, nego mahunarkama. Zaključujemo: boranija - malo kalorija - velika lekovitost.




Ana Đorđević, dipl. ing. preh. teh.