Sorte krompira se razlikuju po načinu upotrebe i po dužini vegetacije. Po načinu upotrebe sve sorte se dele na stone, stočne, industrijske (za preradu u čips, pomfrit, pire i skrob) i univerzalne. Prema načinu spremanja jela stone sorte mogu biti sorte za kuvanje i salatne sorte.


Važna karakteristika sorte su plića okca, pravilan oblik krtole, postojanost boje mesa posle kuvanja. Prema načinu raskuvavanja sorte se dele na četiri tipa:

- Tip A je za salatu, pri kuvanju krtola ostaje kompaktna i dobro se reže.

- Tip B pri kuvanju krtola se slabo raspada i ima polubrašnavu strukturu, najviše se koristi u domaćinstvu za više namena.

- Tip C brašnav krompir koji se dobro raspada i pogodan je za pire.

- Tip D je veoma brašnav, lako se raspada pri kuvanju, koristi se za skrob i alkohol.


Prema dužini vegetacionog perioda sve sorte krompira su podeljene u šest grupa:

- veoma rane sorte, dužina vegetacije 60-70 dana,
- rane sorte, dužina vegetacije 70-90 dana,
- srednjerane sorte, dužina vegetacije 90-120 dana,
- srednjekasne sorte, dužina vegetacije 120-135 dana,
- kasne sorte, dužina vegetacije 135-150 dana i
- veoma kasne sorte, dužina vegetacije preko 150 dana.



U našoj zemlji se na sortnoj listi nalazi oko 70 sorata, a u svetu preko 2000. Dominiraju inostrane sorte a samo su tri domaće:





- Rane sorte - Dragačevka, Jaerla, Adora, Cleopatra, Red scarlet, Carrera

- Srednje rane - Jelica, Univerzal, Atlantik, Liseta, Amorosa, Curage, Latona, Arnova

- Srednje kasne - Kennebec, Kondor, Fabula, Frisia

-Kasne - Desiree, Agria, Morene, Stemster, Ruset Burbanc, Bartina


U svetu postoje i sorte za posebne namene kao što su za čips ( Saturna, Atlantik) i pomfrit (Ruuset burbanc, Inovator, Felsina).





Ljiljana Vuksanović