Treba znati brati. Od setve do berbe obično prođe 60 dana. Grašak se mora pobrati na vreme, kada su mahune pune, sjajno zelene,jer su tada zrna mlada i sočna, mirisna kada se skuvaju. Ako se za nekoliko dana propusti berba mahune, one postaju svetlije, hrapave, a plodovi više nisu onako slatki. Tada ih je dobro ostaviti da potpuno sazru- potpuno poblede i osuše se i taj grašak se koristi za seme iduće godine.


Konzumni grašak bere se u tehnološkoj zrelosti kada se sadržaj šećera kreće oko 5%, a skroba oko 7%. Sama faza dozrevanja graška ne traje dugo i za dve nedelje imamo glavnu berbu. Početno nekoliko dana se beru nedozrele mahune, a onda nakon toga većina dozre, a kasnije procveta tek pokoji. Najčešće primenjena metoda određivanja momenta berbe je mehanička, određivanje otpora gnječenja zrna, pomoću uređaja koji se zove tenderometar.





Berba se mora obaviti u što kraćem roku. Dovoljno je da berba kasni 2-3 sata, kada su velike vrućine, pa da se smanji kvalitet zrna. Zrno graška mora biti prerađeno za 2-3 sata, što je uslovljeno velikim sadržajem vlage i visokim sadržajem proteina.



U vreme berbe su visoke temperature, što dodatno pospešuje neželjene promene, među kojima su najznačajnije transformacija šećera u skrob, čime raste tvrdoća zrna. Ubrani grašak namenjen prodaji takođe mora biti u što kraćem roku dopremljen na prodajno mesto zbog nastavljanja zriobe. Najlakše se čisti idealno zreli grašak, ako je previše zreo i zrna su jako stisnuta unutar mahune, onda se i ne otvara cela mahuna na sredini nego se zbog veličine graška kida.


Preporučuje se da se grašak kosi a ne čupa, zbog kvržica na korenu koje obogaćuju zemlju azotom, što opet zavisi od kulture koju sejemo kao naknadnu.




Mira Miljkovi dipl.ing.