Pošto je ovih dana u toku intenzivna sadnja rasada paprike na otvorenom polju, pružamo Vam nekoliko praktičnih i stručnih saveta o rasađivanju i daljoj nezi paprike. Kao napomenu da kažemo da je idealan period za sadnju rasada paprike na otvorenom polju sledeći : u nižim delovima 15.maj – 25.maj (berba oko 1.jula), a u višim delovima 25.maj – 10 jun ( berba oko 15.jula). Najtraženiji sortiment paprike je: župska rana, duga bela, slonovo uvo itd.


Ukoliko ste sve postupke prilikom proizvodnje rasada i pripreme zemljišta za sadnju izveli pravilno predlažemo da uradite sledeće:



Kaljenje rasada

Rasad se pre rasađivanja postepeno privikava na nove životne uslove pod kojima će nastaviti rast i razviće. Ova mera je posebno značajna kod proizvodnje rasada za otvoreno polje. Kaljenje počinje dve nedelje pred rasađivanje postepenim,pa zatim sve jačim provetravanjem i snižavanjem temperature supstrata i vazduha. Prihranjivanje kalijumovim đubrivima pojačaće otpornost na nepovoljne uslove, posebno niske temperature. Dobro okaljen i odnegovan rasad presađuje se na stalno mesto gde će se lako prilagoditi novonastalim životnim uslovima.



Rasađivanje

Nedelju dana pre sadnje obaviti pripremu zemljišta. Izvršiti, ukoliko je potrebno, tretiranje zemljišta herbicidima. Preporučuje se čupanje rasada u gajbice dan pre rasađivanja (bolji prijem). Sađenje se vrši posle kiše ili zalivanja, u večernjim satima. Ako je zemljište jako suvo, treba ga zaliti pre rasađivanja, pustiti da se prosuši, pa tek onda pristupiti sadnji. Sadnja se obavlja ručno, ili mašinski. Rasad se sadi do kotiledonih listova.



Gustina sadnje

Na otvorenom polju krupnoplodne paprike se rasađuju u gustini 70-100 hiljada biljaka/ha (40-70 x 20-35cm). Sadnja se obavlja u redove, dvorede ili višeredne pantljike samo sa jednom biljkom na mestu.



Malčiranje zemljišta (NASTIRANjE)

Malčiranje se može vršiti i u plastenicima i na otvorenom polju. Kao malč koristi se organski materijal (slama, piljevina, kora...) ili plastične folije. Kod proizvođača sa manje iskustva pri gajenju na malču mogu nastati problemi, koji su obično posledica lošeg navodnjavanja. Pri nastiranju malč folijom ona treba u potpunosti da nalegne na zemljište tj. da nema vazdušnih džepova.



Kultiviranje i okopavanje

Ove mere imaju za cilj zadržavanje vlage rastresanjem površinskog sloja zemljišta i mehaničko uništavanje korova. Prvo kultiviranje se obavlja desetak dana posle rasađivanja, a ostala posle svakog navodnjavanja ili jače kiše. Okopavanjem suzbijamo korove u redu i rastresamo zemljište koje je u zoni korenovog vrata.



Navodnjavanje

Navodnjavanja moraju biti izvedena na vrme potrebnom količinom vode. Paprika je najosetljivija na nedostatak zemljišne vlage posle presađivanja i u fazi cvetanja i razvoja plodova. Na lakšim zemljištima paprika se navodnjava češće, većim količinama vode, dok na težim ređe, manjim količinama vode. Na lakšem zemljištu jače je i ispiranje hraniva, pa i đubrenje mora biti intenzivnije. Na srednje teškim zemljištima paprika se navodnjava na 7-10 dana sa količinom vode od 20 do 25 litara/m2 .


Postoji više načina navodnjavanja:

1. Sistemom kap-po-kap sa prihranom (najefikasniji)
2. Brazdama i potapanjem (tradicionalan)
3. Veštačkom kišom (ako drugi način ne postoji)

Navodnjavnjem sistemom kap-po-kap obezbeđuje se optimalan odnos vode i vazduha u zemljištu, dobro ukorenjavanje. Preko ovog sistema se mogu primeniti vodotopiva mineralna đubriva u svrhu prihranjivanja useva (fertigacija). Voda za navodnjavanje treba da je kvalitetna. Vodovodska voda zbog sadržaja hlora nije preporučljiva za navodnjavanja. Navodnjavanja hladnom bunarskom vodom vršiti tokom noći i u ranim jutarnjim satima.




Prihranjivanje

Svaka faza razvoja biljke zahteva određen odnos hraniva!

1) Faza ukorenjavanja
Startujemo sa jačom dozom fosfora (1:4:1). Povećan sadržaj fosfora pospešuje razvoj korena i ukorenjavanje rasađene biljke. Njegov značaj u fazi ukorenjavanja se povećava sa hladnoćom zemljišta.

2) Faza početnog porasta
Do zametanja plodova ujednačen odnos NPK hraniva (1:1:1). Ova faza traje do početka intenzivnog cvetanja i oplodnje. Približno je podjednako usvajanje osnovnih elemenata ishrane. Fosfor ima značajnu ulogu u procesu cvetanja tako da je nadalje on konstantno prisutan.

3) Faza od zametanja do porasta prvih plodova
Do prve berbe više kalijuma i azota (2:1:3). Kalijum pospešuje boju, ukus, kvalitet i trajnost plodova paprike. Sa višim temperaturama i jačom svetlošću povećava se potrošnja azota.

4) Faza intenzivnog plodonošenja
U plodonošenju još više kalijuma (2:1:4). Što je više plodova na biljci, veća je i potražnja za kalijumom. Od faze početnog porasta, pa do kraja berbe prema uputstvu stručnog lica dodavati fertigacijom i folijarnom prihranom Ca. Česta je pojava u paprici trulež vrha ploda, koja nastaje usled nedostatka kalcijuma.





Vladica Stefanović,dipl.ing.polj.