Otklanjanje posledica poplava pomoću EM tehnologije daje pozitivne rezultate. EM tehnologija se preporučuje za otklanjanje posledica elementarne katastrofe, jer su se efektivni mikroorganizmi pokazali kao efikasno, ekonomično i korisno sredstvo kod uklanjanja posledica katastrofalnih poplava.


Spisak problema, koji se mogu rešiti primenom EM tehnologije:

- eliminacija smrada posle elementarnih katastrofa,
- preventiva za nastanak infekcija,
- čišćenje terena od zagađenja (uključujući i vodene objekte).




















Na ostrvu Haiti prvi put je korišćena EM tehnologija za saniranje posledica katastrofalnog uragana "Džejn", kada je poginulo preko 3000 ljudi u poplavama 2004.g. I ove, već ranije proverene metode, su korišćene u septembru 2008.g., posle uragana, a i posle zemljotresa u januaru 2010.g. Radovi na likvidaciji posledica elementarnih katastrofa su vršeni otprilike tri meseca posle nesreća. EM je korišćen za neutralisanje neprijatnog smrada, ne samo napolju, već i u bolnicama, školama, pa čak i u policijskim stanicama, zatvorima. Vršeno je tretiranje EM preparatom u razmeri 1:100 privremenih klozeta, deponija smeća, šatora (zbog loših sanitarnih uslova), stočnih farmi, vodenih basena.



Preduzete mere su omogućavale da se svaki put spreči pojava infektivnih bolesti. Na tajlandu 2011.g., poplava je trajala preko 3 meseca, 446 ljudi je poginulo, 2,3 miliona unesrećeno. To je bila najteža katastrofa u istoriji te zemlje, kako po broju žrtava, tako i po količini vode. Za saniranje posledica angažovana je Kraljevska garda Tajlanda. Na Tajlandu je EM tehnologija ušla u državni program, kojim rukovodi Kraljevska garda. Zbog toga što je EM tehnologija već korišćena i što postoje obučeni ljudi, koji su se posle službe u armiji, vraćali u svoje gradove, tamo su bili konsultanti primene EM tehnologije, bili su na čelu grupa volontera za sanaciju posledica katastrofe.


Danas se EM tehnologija u Rusiji primenjuje u poljprivredi, gde se koristi, ne samo u gajenju biljaka i u dobijanju ekološki čistih namirnica za ishranu, već i u stočarstvu, živinarstvu, za smanjenje stočne kuge, za povećanje produktivnosti i za poboljšanje sanitarno-epidemioloških uslova za gajenje životinja. Prema podacima istraživanja Primorske poljoprivredne akademije EM intenzivno eliminiše neprijatan smrad, vrlo brzo preradi poljoprivredne otpatke, otpatke u stočarstvu i živinarstvu u visokokvalitetna đubriva.


Danas se EM tehnologija masovno primenjuje na farmama svinja, u živinarskim fabrikama, na farmama krupne rogate stoke, baš za neutralisanje neprijatnog smrada i uopšte, za poboljšanje sanitarno-epidemioloških uslova na farmama. Naučno je dokazano efikasno uništenje patogene i uslovno patogene mikroflore pomoću EM preparata.


Ovo je potvrđeno i za vreme tretmana jezera u parku u gradu Partizansku (zapremina jezera je 70 000 kubnih metara). U jezeru je bila otkrivena veoma opasna crevna glista. Prema podacima lokalne gradske sanitarne službe otkriveno je 24000 jedinki ovog opasnog parazita po kubiku. Jezero je zatvoreno i za kupanje i za odmor. Posle tretmana jezera EM preparatom (sipano je 100 l preparata), crevne gliste je bilo posle dva meseca svega 300 jedinki. Šta više, EM je bio podsticaj za poboljšanje ekološke situacije na teritoriji jezera, i ubrzo je na jezeru počeo da raste vodeni orah.


EM pozitivno utiče i na neutralizaciju naftnih derivata i teških metala, kako u zemlji, tako i u vodi, a takođe i taloga na dnu. Laboratorijski ogledi vršeni na zemlji uzetoj iz lejica pored jako frekventnih automobilskih puteva, pokazali su smanjenje olova za 38%, cinka 20%, nikla 26%, kadmijuma za 100%, kobalta za 26%, hroma 20%, mangana 3%, posle tretmana EM preparatom.


Za tretman se primenjuje rastvor "Bajkala EM1" u razmeri 1:10 do 1:1000, koji se dobija od preparata, dobijenog posle aktivizacije koncetrata, uz primenu hranljive podloge. Koncetrat "Bajkal EM1" proizvodi kompanija ARGO, pod metodičkim rukovodstvom "NPO ARGO EM1".


Preporuke i upustva za upotrebu se mogu dobiti nakon donošenja odluke za primenu EM za saniranje posledica elementarne katastrofe.



V. Radusinović