Pasulj ima velike potrebe u hranivim materijama.Pasulj sa 100kg zrna i odgovarajuće količine vegetativne mase utroši 7,8-8,6 kg azota, 1,5-1,8 kg fosfora i 3,2-3,8 kg kalijuma. Potrebe u azotu su mnogo veće nego kod pšenice (3-4 puta) a u fosforu i kalijumu razlike su male. Pri određivanju količine đubriva treba uzeti u obzir da potrebe u azotu većim delom obezbeđuje putem kvržica.


Iako su potrebe pasulja u azotu velike biljke svoje potrebe obezbeđuju 80% putem kvržičnih bakterija a 20% iz zemljišta. Zbog toga se azotna đubriva za pasulj upotrebljavaju u znatno manjim količinama. Biljkama je azot iz zemljišta, odnosno iz đubriva potreban u početku vegetacije dok se na korenu ne formiraju kvržice.


Đubrenje fosfornim i kalijumovim đubrivima je značajno i pored toga što ta hraniva koren dobro koristi iz zemljišta Najveći deo ovih hraniva biljke koriste u prvom delu vegetacije (period od nicanja do cvetanja 50-60 dana) biljke usvoje 90-95% od ukupnih količina fosfora i kalijuma. Najintezivnije usvajanje je u fazi cvetanja.Pasulj ima velike zahteve i u kalcijumu.



Ako želimo visok prinos pasulja potrebno je obezbediti čistog elementa: 35-50 kg/ha azota, 70-80 kg/ha fosfora i 50-70 kg/ha kalijuma. U osnovnoj obradi se unose 2/3 od ukupne količine fosforna i kalijumova đubriva i 1/3 azotna đubriva a ostatak u predsetvenoj pripremi ili celokupna količina u predsetvenoj pripremi zemljišta. Stajnjakom se može đubriti pasulj ali na zemljištima loših fizičkih osobina u količini od 20-30 t/ha, dobro zgorelim stajnjakom.




Zoran Milosavljević