U organskoj proizvodnji biljne bolesti, štetočine i korovi u svim usevima i zasadima, suzbijaju se vrlo složenim sistemom postupaka, od kojih su najvažniji sledeći:


- Pravilan izbor vrsta i sorti bilja (u proizvodnji se koriste otporne sorte), sa odgovarajućim plodoredom. Neophodno je uspostaviti intenzivan, složen plodored gde se u jednoj vegetacionoj sezoni, odnosno godini na istom zemljištu uzastopno i istovremeno (kao mešane vrste), zahvaljujući pozitivnim biološkim odnosima, gaji više vrsta povrća. Pored poznatih mešanih vrsta: salata i crni luk, paprika i bosiljak, paradajz i kupus, kukuruz i grašak, kukuruz i pasulj, kukuruz i vrežaste vrste, u organskoj proizvodnji, kao mešane vrste, koriste se i one koje svojim mirisom ili korenskim izlučevinama odbijaju ili privlače štetočine povrća.

Tako npr. gajenjem paradajza ili duvana sa kupusom smanjuje se napad buvača na kupus (paradajz i duvan inhibiraju ishranu buvača) ili paradajz sa kupusom smanjuje napad kupusnog moljca, a kupus gajen uz crvenu i belu detelinu manje je napadnut od vaši i kupusara. Međutim, postoje i vrste koje ne uspevaju dobro kada se gaje jedna pored druge.



- Odgovarajuća obrada zemljišta. U tom smislu, nastiranje zemljišta, kao agrotehnička mera, izuzetno je značajna za rast i razvoj biljaka i zaštitu od korova. Danas postoje i nove generacije folija i agrotekstila koje su i antivirusne (sa ugrađenim filterom za UV zrake određene talasne dužine) koje posredno, sprečavajući (odbijajući, dezorjentišući) napad štetočina smanjuju mogućnost i pojavu virusa. Različita obojenost i kvalitet gornje površine PE folija i agrotekstila (belo/crna, žuto/crna, srebrno/braon) reflektuju određeni spektar, smanjuju napad vaši, belih mušica i crvenog pauka. Sve se redovno analizira, revidira i proširuje.



Primena nepesticidnih mera u zaštiti bilja, naročito u zaštićenom prostoru kao što su:

- solarizacija (sterilizacija) zemljišta,

- biološke mere u borbi protiv nematoda (mere higijene, plodored).

- kao predusev značajno je koristiti neven, kadificu, dragoljub ili kompost nekih tropskih (Azadiracta indica) biljaka, koje svojim hemijskim izlučevinama smanjuju broj nematoda. Vignja i raž kao predusev rezistentni su na nematode i smanjuju njihovu brojnost.



Gajenje povrća kalemljenim rasadom smanjuje štetnost nematoda, što je posebno značajno za paradajz. Kako bi se štetni organizmi zadržali na nivou ekonomskog praga štetnosti za zaštitu biljaka koriste se i svi drugi biološki - prirodni aspekti zaštite ("korisne biljke", alelopatski odnosi, predatori). U okviru zaštite biljaka, značajno je i korišćenje bioloških osobina biljaka, insekata, ptica i dr. u borbi protiv štetočina i izazivača bolesti.


Naravno, biološke mere, posebno korišćenje predatora (korisnih insekata) ne može odmah dati potpun efekat. Neophodno je da protekne vreme pa da se merama koje se primenjuju (eko-koridor, mešane vrste i dr.) stvore uslovi za postizanje potrebne biološke ravnoteže između korisnih i štetnih insekata. Jedna od ovih mera je i gajenje biljaka koje privlače korisne insekte, odnosno one biljke koje su dobra staništa (Jeff, 1994). Ove korisne biljke seju se oko parcela sa povrćem ili se unutar parcela usejavaju trake (eko koridori) ovih vrsta na razmak od 100 do 200 m (facelija, biljke iz familije Asteraceae, neven, kadifica, heljda, dragoljub i dr.).



Primena "bioloških" sredstava za zaštitu:


- biološki insekticidi (npr.protiv tripsa, bele mušice i sl.) bazirani na konkurentnom odnosu korisnih i štetnih insekata;

- mikrobiološki na bazi gljiva, bakterija i virusa;

- na bazi toksina mikroorganizama ("averniektin","bactospein", "biobit", "foray", "novodor") i organska sredstva za dezinfekciju zemljišta (npr "jet 5");

- insekticidi na bazi biljnog ekstrakta ("pyretrum", "quassan", "rotenon", "rianin" i dr.), kao i
feromonske trake, ploče posebno pogodne za zaštićeni prostor.


U sistemu zaštite biljaka koriste se i biljni preparati vrsta sa poznatim fitoncidnim efektom (beli i crni luk) ili one sa mirisom koji odbijaju ili privlače štetočine (dragoljub i bob privlače crne lisne vaši) i tako smanjuju napad na povrće. Za dezinfekciju semena dobre efekte daje jak čaj od kamilice, rena, belog luka i koprive. Fermentisani ekstrakt koprive je dobar protiv poleganja rasada i dr. Za sprečavanje razvoja korova koristi se i malč (organski ili sintetički), ali i setva mešanih useva i podsetva koja daje dobre rezultate kod pšenice, kukuruza i povrća. Za podsetvu se koriste leguminoze (lucerka, detelina i dr.) slačica, gorčica i trave i to pojedinačno ili kao mešani usev kada trave čine 25-33 %. Kod pšenice podsetva se vrši kada je pšenica visoka 20-40 cm (pšenica se seje ređe).



Ograničena primena pesticida u organskoj proizvodnji


Insekticidi dozvoljeni u organskoj proizvodnji - biljna ulja, piretrin iz buvača, kvazija, ratenon, biološka sredstva na bazi bakterija, virusa, gljivica - kao što je Bacillus thurigiensis, feromoni, fungicidi dozvoljeni u organskoj proizvodnji: bakarhidroksid, kalijumov sapun, kalijum permanganat, sumpor i dr.

U slučaju potrebe (izrazit napad štetočina ili bolesti) inspektor za organsku poljoprivredu može dozvoliti (uz pismenu saglasnost) i primenu nekih biocida (zelena lista).




Tekst preuzet sa http://agroeko.net/