Osim opštih zahteva biljaka prema ekološkim uslovima, uzgajamo ih i kao mešane vrste koje zajedno harmonično rastu. Korenske izlučevine ili mirisi jedne vrste mogu štititi drugu vrstu od bolesti i štetočina. Zato prilikom setve ili sadnje treba voditi računa o tome koje su biljke dobri, a koje loši susedi.


Biljke utiču jedna na drugu na taj način što luče aktivne materije - fitoncide . Fitoncidi su različite biološke aktivne materije koje stvaraju biljke, a koje deluju na životne procese susednih biljaka i malih organizama podsticajno ili sprečavajući. Oni mogu usmrtiti bakterije i gljivice, otrovati insekte i gliste, ali i podstaći susedne biljke na bujan rast ili totalno blokirati rast susedne biljke. Oni su glavni krivac zašto postoje tabele dobrih i loših suseda u bašti. Nikad se ne radi o uticaju samo dve biljke jedna na drugu, tu je ceo niz uticaja okoline, živog sveta, pH vrednosti tla, okolnog bilja, koji itekako mogu uticati na prvobitni odnos spomenute kombinacije 2 biljke.


Prema Dragi Znaor biljke možemo podeliti prema nameni i rezultatima koji se postižu njihovim uparivanjem pa prema tome razlikujemo:



Biljke koje se međusobno direktno pomažu sade se u neposrednoj blizini. Razlog blagotvornog međusobnog uticaja verovatno leži u korenskim izlučevinama. Kao najčešći primer navodi se kombinacija:



- šargarepe s graškom, salatom, lukom i blitvom;
- kupusnjača s krastvacem, graškom, celerom i blitvom;
- celera sa lukom, pepermint sa koprivom itd



Biljke koje pomažu drugoj kulturi obogaćujući tlo su prvenstveno biljke koje se koriste za zelenišno đubrenje, ali i lan koji poboljšava strukturu tla, heljda i različak te soja i repica koje blago deluju na teška tla.


Loši susedi su na primer neke biljke koje ne podnose blizinu određenih drugih biljaka, poput ruže i komorača, jagoda i kupusa, pasulja i luka, cvekle i praziluka i krompira, luka i kupusa i dr.


Biljke koje pomažu ukoliko se na površini sa drugom kulturom nalaze u odnosu 1:100 i više su većina aromatičnog bilja (osim komorača), a imaju pozitivan uticaj na mnoge kulture. Kopriva, ukoliko je zasejana uz ivice drugih kultura stimulišuće deluje na njihov rast. Slično deluje i pasulj oko celera i krastavca, kamilica okolo luka te ren oko krompira.


Biljke koje štite susede od napada štetočina imaju neprijatan miris, ukus ili boju zbog kojih ih štetočine ne vole, ili pak vole pa ih privlače više nego glavna kultura. Tako se šargarepa i luk zajednički štite od mrkvine i lukove mušice, a salata štiti rotkvicu od buvača. Žalfija, timijan i izop odbijaju razne vrste gusenica, pasulj u patlidžanu čuva od napada krompirove zlatice, dragoljub štiti jabuke od napada lisnih i krvavih vaši, a pelin i metvica štite od mnogih drugih insekata.


Biljke koje odbijaju ostale životinje , kao na primer ricinus, koji posejan oko kuće odbija komarce, a razne vrste mlečika i sveže zovine grančice odbijaju glodare.


Biljke koje smanjuju napad bolesti su na primer sve vrste luka, jer dobro deluju protiv plesni. Uljana repica zasejana u vinogradima i voćnjacima, isparavanjem ulja iz svojih cvetova bogatih sumporom znatno smanjuje napade bolesti. Slično deluju i gljive zasejane u malč ispod voćaka i jagodičastog voća jer na sebe lepe biljne bolesti.


Biljke koje privlače ptice su uglavnom grmolike biljke bogate plodovima i prikladne za savijanje gnezda.
Nepraktična strana slepog držanja ovih pravila je ta da može biti reč o biljkama koje su zasađene na istom prostoru, a zahtevaju sasvim različitu đubrenje te da se na taj način otežava rad mhanizacijom. Zato je potrebno ove primere prilagoditi sopstvenim potrebama.



Dobri i loši susedi u povrtnjaku


Dobri susedi u povrtnjaku:

rana šargarepa - luk
kasna šargarepa - praziluk
pasulj - cvekla - čubar
celer - praziluk
šargarepa - salata - vlašac
paradajz - peršun
paradajz - celer
salata - rotkvica - keleraba
kupusnjače - pasulj
krastavac - mirođija



Loši susedi u povrtnjaku:
salata - peršun
komorač - paradajz
pasulj - luk
kupusnjače - luk
paradajz - grašak
grašak - pasulj
krompir - suncokret
krompir - paradajz
kupusnjače - gorušice



Postoji jedno pravilo vidljivo u tabeli loših suseda, a to je da se uglavnom ne smeju kombinovati biljke iz iste porodice . Više je razloga za to. Biljke iz iste porodice trebaju ista hraniva (neke trebaju više azota, neke kalijuma) i uglavnom ih napadaju isti paraziti i bolesti. Zato su odlične kombinacije bilja u jednoj gredici one gde biljke imaju različite potrebe za hranivima pa najbolje mogu iskoristiti resurse iz tla bez potrebe za dodatnom đubrenjem, imaju različito duboko korenje i spoljni rast pa svaka na drugačiji način rahli zemlju i zauzima prostor (npr. luk i salata) te jedna drugoj svojim mirisom teraju nametnike ili jedna drugu štite od bolesti.


Kombinacija mahunarki i kupusnjača je odlična jer omogućava dobru iskoristivost prostora. Primer, sadnja dva reda niskog pasulja, a između 1 red kupusnjača: na početku je pasulj bujniji, a kad on rodi i završi berba, tad više počinju da bujaju kupusnjače i one dobijaju više mesta u leji. Istovremeno, mahunarke obogaćuju tlo azotom, a kupusnjače trebaju dosta azota.


Jedna od odličnih kombinacija su šargarepa i luk. Razlog zašto ona funkcioniše je što šargarepa svojim mirisom tera Lukovu muvu, a luk svojim mirisom tera mrkvinu muvu. Obe vrste vole dobro obrađenu zemlju puno humusa i imaju veće potrebe za kalijumom pa je poželjno tu gredicu pre pođubriti i drvenim pepelom i obe će odlično reagovati na to. Kao rubnu kulturu, da bi se maksimalno iskoristio prostor, može se posejati salata ili rotkvica.


Još jedna kombinacija, vekovima stara, je kombinacija kukuruza, visokog pasulja i tikve . Kukuruz je potpora visokom pasulju, pasulj đubri tlo azotom, tikva koristi puno đubriva koje proizvede pasulj te zaklanja i štiti tlo svojim velikim listovima.


Paprika je iz porodice pomoćnica, dakle srodnik krompira i paradajza, a biljke srodnici verovatno imaju iste dobre i loše susede pa se može kombinovati sa kupusnjačama i nevenom, što je inače i odlična kombinacija za paradajz. Ovo je kombinacija gladna ćubriva, pa obavezno treba paziti na plodored, ili bolje pođubriti gredicu pre sadnje.


Pšenica se bolje razvija i manje je napadaju bolesti ako u njenoj blizini rastu biljke kukolja, a uspešnom se pokazala i zajednica pasulja, tikvi i kukuruza. Neke biljke svojim mirisom rasteruju štetočine i time štite, ne samo sebe već i svoje susede pa će tako poneki paradajz posađen sa kupusom rasterati štetočine koje napadaju kupus. Dobri susedi paprici su spanać, salata i rotkvice, a loši mahune, dok se paradajz uspešno razvija u društvu kupusa, celera i paštrnjaka, a nešto slabije u prisustvu graška i krompira.


Krompir se loše slaže sa celerom i suncokretom, ali dobro uspeva u društvu kupusa i spanaća, dok su grašku dobri susedi krastavac i salata, a loš - mahune. Mahune se uspešno razvijaju i rastu u blizini kupusa i cvekle, a loše u prisustvu graška i pasulja, dok su dobro društvo salati kupus i rotkvice. Dobri susedi krastavcu su crni luk i mahune, a loš rotkvica, dok celeru prija prisustvo salate, spanaća, praziluka i mahune. Šargarepi su dobri susedi sve biljne vrste, a na mnoge od njih i ona povoljno utiče tako što ih štiti od štetočina.



Začinsko bilje i cveće


Za zdravu i raznoliku baštu neophodno je i začinsko bilje i cveće. Tako su najosnovnije biljke u vrtu neven i kadifica , koje svojim mirisom teraju nematode i tako deluju ozdravljujuće na tlo. Dobro je u svaki slobodni kutak ubaciti neki cvet koji će privlačiti korisne insekte u baštu ili začinsko bilje koje deluje ozdravljujuće na tlo i svojim mirisom tera nametnike.


Vrste koje su uvek poželjne:

- kamilica : deluje ozdravljujuće na tlo, poboljšava ukus kupusnjačama i krompiru, u krompiru ima i uticaj na zaštitu od krompirove zlatice, privlači vaši pa ih tako odvraća od ostalog bilja

- bosiljak : odlično se slaže sa paradajzom, odbija nametnike

- mak : privlači osolike muva, koje su prirodni neprijatelj biljnih vaši

- cinije : privlače korisne insekte u baštu, suncokret privlači ptice u baštu, koje se hrane i izmetom bogatim fosforom, đubre tlo svojim korenjem, vezuju azot, tako da đubre i okolno tlo.



Prilikom sastavljana godišnjeg plana za setvu trebalo bi uzeti u obzir činjenicu da se neke biljne vrste uspešnije razvijaju i rastu u prisustvu drugih biljaka koje ih štite od bolesti i štetočina, ali svakako treba imati u vidu i činjenicu da pojedine biljne vrste ometaju rast i razviće drugih . Pravilno odabrana kombinacija mešovitog uzgoja biljaka smanjuje upotrebu hemijskih sredstava, pri čemu se dobijaju zdraviji proizvodi.





Tekst preuzet sa http://www.agroklub.com/