Biljne vaši su često prisutne štetočine na voćkama, povrću, cveću i često zahtevaju suzbijanje tretiranjem hemijskim preparatima. U organskoj proizvodnji razmišlja se o drugim načinima suzbijanja i radi se u pravcu stvaranja uslova da se štetni insekti pa i biljne vaši mogu suzbiti na druge načine. Jedan od njih je stvaranje uslova za razvoj korisnih insekata (predatora) koji se hrane biljnim vašima.


Da bi se pomoglo očuvanju korisnih insekata, zašititi ljudi, i zaštiti naše okoline mora se bolje poznavati životni ciklus korisnih insekata. Osolike muve - muve cvetare pripadaju familiji Syrphidae (rod Syrphus), hrane se biljnim vašima, nazivaju se još i muve lebdelice ili cvetne muve. Obično su upadljivih boja, s najčešćom kombinacijom crne i žute po čemu su slične osama. Među njima postoje i vrste koje su dlakave. Poznati su oprašivači biljaka i mogu se videti kako lebde iznad cvetova zajedno sa mnogim drugim opnokrilicma.


Imago se hrani uglavnom nektarom i cvetnim polenom, a larva pokazuje raznovrsnost u pogledu ishrane i mesta življenja. Larva ima jako redukovanu glavu na kojoj se nalazi par mesastih čulnih dodataka. Izgledom liče na ose, ali u poređenju sa njima imaju jedan par kraćih krila. Postoje tri tipa larvi kod osolikih muva:









- Afidofagni tip- telo larve je spljošteno i zašiljeno napred. Često su zelene boje, ponekad smeđe, liče na male puževe golaće. Karnivorne su, hrane se uglavnom vašima i u velikoj meri redukuju njihovu brojnost. Mali broj larvi jede gusenice i larve nekih osa. Nakon parenja ženka odlaže jaja pojedinačno na biljke uvek pored kolonija biljnih vaši ( afidofagne). Kutikula je čvsrta i kožasta a segmentacija tela nejasna zbog poprečnog nabiranja tela. Razlikuju se tri stepena u razvoju larve. Larve prvog stepena su prozirne, a larve drugog i trećeg stepena menjaju boju (zelena , siva, crna) zavisno od biljne vaši kojom se hrane. Larve prvog i drugog stepena razvoja hrane se pojedinačnim primercima biljnih vaši, a zatim ih premažu lepljivom tečnošću. Tako slepljene vaši se ne mogu kretati. Jedna larva zavisno od vrste može dnevno uništiti 40-150 biljnih vaši, a tokom svog razvoja (7-10 dana) do 500. Hrane se biljnim vašima na cveću i voćkama. Najpoznatije vrste su Episyrphus balteatus, Euphodes corollae, Syrphus ribessi.



- Kratkorepi tip - larve žive u mulju ili materijama u raspadanju. Telo je cilindričnog oblika, nije suženo napred. Neke larve ovih muva se mogu naći u gnezdima mrava i termita ili pak u gnezdima osa. Prema podacima nekih autora larve roda Vollucela su čistači gnezda Hymenoptera jer se hrane njihovim obolelim lutkama i larvama, a pri kraju sezone i zdravim
larvama.


- Dugorepi tip larve ima dugi respiratorni dodatak na kraju tela koji je kod nekih vrsta duži od tela. Hrane se uglavnom materijama u raspadanju. Mali broj larvi osolikih muva su fitofagne. Odrasle larve se pretvaraju u lutku na mestu ishrane, traže za to povoljno mesto ili se ubuše u zemlju. Lutke imaju karakterističan izgled i često su pričvršćene za podlogu užim repnim delom.



Unošenje osolikih muva u agrobiocenozu pomaže u borbi protiv širenja biljnih vašiju u organskoj biljnoj prozvodnji i predstavlja značajnu meru u borbi protiv biljnih vašiju. Unošenje specifičnih kućica za osolilke muve u voćnjake je jedan vid načina da se one održe u voćnjaku kao korisni insekti.





Kontić Slavica, dipl.ing