Malčiranje znači zastiranje tla koje obrađujemo prirodnim materijalima. To nije neka nova tehnika, već je to prenešeno zapažanje iz prirode - u prirodnom obliku tlo nigde nije golo kao kod "konvencionalne" obrade zemljišta. Golo je tlo izloženo surovim uticajima prirode: sunce isušuje tlo, vetrovi oduvavaju gornji humusni sloj, kiša udara na površinu tla, razara strukturu zemlje i ispira humus, te se pod navedenim uslovima stvara kora na zemlji kroz koju ne može proći vazduh, tokom zime mraz prolazi duboko u nezaštićenu zemlju i onemogućava život u gornjim slojevima zemlje.






















Slika: ovako izgleda površina zemlje kad sunce naglo osuši gornji sloj zemlje na kojem je stajala voda nakon obilne kiše


Tlo ispod malča ostaje toplije, tako da i tokom zime može biti stanište mnogim životinjskim vrstama, štiti tlo od spoljnih uticaja kao što su sunčevi zraci, jake kiše i vetrovi. Ispod malča zemlja duže zadržava vlagu i mrvičastu strukturu jer ju ne nabija kiša, takođe štiti od pregrevanja od jakih sunčevih zraka. Istovremeno sloj malča onemogućava bujanje korova na površini koju prekriva. Temperatura ispod malča je ujednačena i to bolje odgovara biljkama za rast, a i plodovi nisu blatnjavi nakon jakih kiša, jer malč "amortizuje" udarce kiše.



Tlo prekriveno malčom idealno je stanište mnogim insektima i ostalim životinjama koje konstantno ruju i prozračuju zemlju, uvlače i prerađuju organski materijal u zemlji, te time gnoje zemlju, odnosno stvaraju kompost na licu mesta. Osim toga, posledica malčiranja i povećanja života ispod zemlje je prirodni izvor ugljenične kiseline koju u tlu proizvode mikroorganizmi. Ugljenična kiselina izlazi iz zemlje na površinu i biljke ju upijaju kroz sićušne otvore na naličju listova, a ona je potrebna biljkama za proizvodnju šećera. To je objašnjenje zašto na malčiranim površinama biljke jako bujno rastu.


Dakle, malčirane površine su bolje stanište za životinje i mikroorganizme koji rahle i gnoje zemlju, održavaju tlo zimi toplijim i štite ga leti od pregrevanja, štite tlo od sunca, vetra, kiše, erozije. Za baštovana / icu to znači manje kopanja, manje korova, manje zalivanja i manje gnojenja - jer deo tih funkcija odrađuje malč.


Malč se stavlja na netom obrađene gredice, pre nego se zemlja osuši. Malč treba konstantno dodavati, jer on "nestaje" velikom brzinom - insekti ga odvlače pod zemlju. Zanimljivo je da čak ni lišće ispod drveća zapravo nije potrebno ukloniti - do 90% lišća glista i ostali insekti odvuku pod zemlju i tamo ga prerade, te se teko povećava količina humusa u zemlji.





















Evo kako to izgleda na jesen ispod moje forzicije kad insekti uvlače lišće pod tlo:


Jedini nedostaci malča su u uslovima vlažnih godina, jer su tad idealno skrovište za puževe, ali i to se može izbegnuti na način da se malčira samo u tankom sloju, te kod teških vrsta tla. Malčirane gredice su takođe jako privlačne i voluharicama, ali činjenica jeste i da će voluharice ako im se dopada kopati i ispod nemalčiranih gredica, stoga to nije razlog za odustajanje od malčiranja.



Materijal za malčiranje, odnosno tehnike malčiranja bih podelila u 3 grupe:


1. Živi prekrivači tla

Određene biljke svojim rastom prekrivaju i štite zemlju od isušivanja. Prošle sam godine "otkrila" jednu "korov" - mišjakinje (crijevac, lat.Stellaria media), odnosno njene karakteristike za odličan pokrivač tla od jeseni preko zime do proleća. Mišjakinja je najpoznatija kao invazivna vrsta korova, a nažalost manje poznata kao lekovita biljka i cenjeno povrće u doba Rimskog carstva. Karakteristike ove biljke mogu se jako pametno iskoristiti i tako je iz "neprijatelja" pretvoriti u "saveznika".


Kako sam ja to učinila?

Moj glavni problem je bio premalo materijala za nastiranje radi poprilične veličine vrta, i tako mi je neminovno jedan dio zarastao korovom. Prve sam ga godine besomučno čupala na jesen i njime prekrivala gredice, što takođe nije loša ideja, ali iziskuje dosta napora. Tad sam primetila da mišjakinja ionako ne raste tokom letnjih vrućina, već samo na jesen iu rano proleće - a u to vreme ionako ne vršim nikakve zahvate po zemlji - pa sam ju ostavila nek raste. Odluka se pokazala pametnim idejom - mišjakinja raste kao tepih po gredicama - proširila se i prekrila gredice i tako preuzela sve dobre funkcije malča. U rano proleće je i idealno povrće koje ukusom podseća na ukus mladog kuvanog kukuruza, a kad je vreme za prolećnu setvu ona je već otišla u seme, jednostavno se makne s gredica, nema veliko korenje i ispod je zemlja odlične mrvičaste strukture, ai tad je i dalje iskoristim kao materijal za prekrivanje gredica. Retko kad počinje bujati tokom leta po gredicama, u "invaziju", i to dobrodošlu kreće krajem jeseni. Uglavnom, posmatrajte korove koje imate u vrtu i probajte iskoristiti prirodne karakteristike sebi u korist.





















Na slici se vidi sag od mišjakinje koja ima sitne bele cvetiće, sličnih je karakteristika i čestoslavica, plavih cvetića.

Tokom leta, odličan pokrivač za tlo može biti i dragoljub, na cvetnim gredicama recimo Alissum za prekrivanje praznina između većeg cveća, razno lekovito i ukrasno žbunje koje popunjava praznine i štiti tlo.



Zeleno đubrenje

Zeleno đubrenje je stara ratarska metoda pomoću koje se povećava plodnost tla i štiti tlo od spoljnih uticaja. Iako se je ova tehnika više koristila na velikim površinama, te su se određene biljke uzgajale i potom zaoravale u tlo da se poveća plodnost tla, preporučljiva je i na manjim površinama. Svuda gde trenutno imate slobodne gredice, preporučljivo ih je zasejati određenim biljkama koje štite tlo i povećavaju plodnost tla.


Za zeleno đubrenje najpogodnije su biljke koje svojim korenjem povaćava količinu azota u zemljištu - neke vrste detelina, gorušica, mahunarke. Kako je korenje tih biljaka "alat" koji skuplja azot, preporučuje se čim duže ostaviti korenje u tlu, tako da se nadzemni deo može kasnije porezati i položiti na tlo, a korenje ostaje u tlu. Jedino tu kao nedostatak mogu spomenuti korenje deteline - ima jako invazivan i bujan sistem korenja i brzo prekriva sve oko sebe, pa zna biti problem kad se želi nešto drugo saditi na tu površinu, priličan je posao maknuti svu detelinu da se napravi mesto za druge biljke.




Facelija je takođe odlična biljka za zeleno đubrenje, svojim korenjem tj izlučevinama korenja tera nematode iz tla gde je posađena, raste jako brzo i svojom zelenom masom brzo prekriva tlo, a cvetovi su jako privlačni pčelama. Ona se sama jako uspešno zasejava, a lako se pomera ako se želi nešto drugo zasaditi, te se može njome malčirati.





















Slika: cvet facelije



2. Prirodni materijali za prekrivanje gredica

Mnogi prirodni materijali mogu se iskoristiti za prekrivanje gredica. Može se koristiti otkos trave, seno, slama, lišće, prazne mahune ubranih mahunarki, korov po gredicama - pocupane i usitnjen poslagan po gredicama, papir i karton (ipak u manjim količinama), kora drveća (za vrste koje vole kiselije tlo), kamenje (idealno kao ukras u cvetnim gredicama), poluzreli kompost. Posebno je dobar malč od pojedinih biljaka, a radi svojih karakteristika:




- Listovi gaveza - sadrže dosta kalijuma, odličan su materijal za gredice paradajz





- Listovi paradajza - odličan malč za kupusnjače jer teraju parazite koji napadaju kupusnjače, a i sam paradajz voli biti malčiran "sopstvenim" materijalom



- Kopriva - posebno je vole kišne gliste, poboljšava kvalitet humusa - preporuče se stavljati i u kompost





- Lekovito bilje - deluje ozdravljujuće na tlo i biljke


Ako stavljate malč od svežeg otkosa trave kosilicom, tu morate biti oprezni i nikad ga ne stavljati u debelom sloju - sveže pokošena trava kosilicom počinje fermentirati ako je stavljena na hrpu, temperatura u takvoj gomili poraste prilično, čak i do vrućeg, i počinje se pušiti iz nje. Zato sveži otkos trave ostavite da se osuši barem jedan dan, ili ga stavljajte jako rastresito i u tankom sloju. Dan-dva nakon stavljanja takvog malča gredice mirišu jako prijatno po svežem senu - to je miris koji vraća u detinjstvo :)


U kom sloju stavljati malč je diskutabilno pitanje. Zavisi od vrste tla, koliko je vlažna godina, koju vrstu biljaka i u kojoj fazi vegetacije imate na gredicama ...


Postoje tehnike kod kojih se stavlja debeli sloj malča 5-8 cm (ne deblje jer tad malč može smetati i gušiti tlo) - takav malč doduše ne možete staviti ako ste baš posejali seme na tu leju - biljčice neće moći doći do površine. Deblji sloj malča bi preporučila kod odraslih biljaka ili kad u gredicu sadite već pripremljen rasad, nipošto kod setve, i nikad tik uz biljke, nego ga malo razmaknite od biljke. Kod tankog sloja malča ne smeta biljkama ako je tik uz njih, jer takav tanki sloj ionako pod uticajem insekata ispod jako brzo nestaje i treba ga stalno dodavati.


Kod setve se preporučuje čim tanji sloj malča, najbolje sitno usitnjeni otkos trave. A ako svejedno stavljate debeli sloj malča, razmaknite ga na mestu gde ste sejali seme, da seme može nići i mlade biljčice porasti.























3. Veštački materijali za malčiranje

U prodaju se može nabaviti crna folija koja se može koristiti za malčiranje, ona se često koristi kod uzgoja jagoda. Crna folija doduše štiti tlo od isparavanja i zadržava toplotu, ali ne propušta vlagu spolja i onemogućava cirkulaciju vazduha. A pre ili kasnije kod mnogih korov ipak uspe narasti ispod i počinje se gurati napolje kroz otvore za biljke.


Postoje i perforirane folije koje omogućavaju bolju regulaciju vlage i vazduha.





Međutim, obe vrste folije imaju jedan veliki nedostatak, a to je odsustvo organske materije za životinjske zajednice u tlu ispod njih. Jedna od glavnih funkcija malča je i đubrenje tla, veštački materijali to ne mogu, stoga se preporučuje čim ih manje koristiti.






ZAKLjUČAK

Najpametnije što mogu preporučiti jeste: isprobavajte i posmatrajte rezultate. Probajte iskoristiti sav organski materijal koji imate pri ruci i probajte ga iskombinovati sa samoniklim biljem koje ima pogodne karakteristike u vašem biosistemu. Možete nabaviti i baštensku seckalicu i tako usitniti organski materijal koji imate i napraviti ga pogodnim za malčiranje vaših gredica. Pokušajte zaboraviti na čiste i uredne nepokrivene gredice kao verziju idealnog povrtnjaka / cvetnjaka - malčiranje se u praksi pokazala kao puno bolja i efikasnija metoda. I malčirane gredice mogu jednako tako izgledati uredno, ako vas to brine. Na kraju krajeva, tu je ipak bitnija funkcionalnost od onog što će možda reći komšije.


Ja u najvećoj meri koristim sveži otkos trave, koji usitnjen rastresito raspoređujem po gredicama. To je materijal koji najviše imam pri ruci, a i pokazao se idealnim u načinu na koji ja obrađujem baštu - kod mene se mnoštvo biljki samo zasejava, i samim time deblji sloj mi je nepoželjan jer bi smetao kod nicanja biljčica. Zato se kod mene kombinacija samoniklog bilja zimi i tanji sloj malča tokom godine, uz pokrov od počupanog korova koji buja tokom leta, pokazao kao idealna kombinacija za tip vrta koju ja želim napraviti - a to je vrt koji se delom sam zasejava, delom ga ja nadopunjujem.


Šta će se pokazati kao idealna metoda u vašem vrtu: isprobavajte i pratite, učite iz sopstvenih grešaka ... . Idealna metoda za vaš biosistem će se sam nametnuti kroz izvesno vreme.




Silvija Kolar-Fodor



Tekst preuzet sa http://www.biovrt.com/