Krastavac je osetljiv čak i na niske pozitivne temperature pa se iz tog razloga direktna setva može obaviti tek kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, u drugoj polovini aprila, kada se zemljište zagreje na 15-17 stepeni. Seme u takvim uslovima niče za 7-10 dana.


Na manjim parcelama setva se obavlja u kućice u koje se polaže 3-4 semenke. Razmak kućica je 30-40cm u redu i 100-120 cm između redova. Zasejana površina može se pokriti agrilom, pa se na takav način setva može obaviti za oko 15 dana ranije. Agril se ne zateže da bi biljke mogle nesmetano da se razvijaju.



Pri đubrenju krastzavca treba voditi računa o formi pojedinih hranjiva u đubrivima. Kalijum se dodaje u formi kalijum sulfata, a izbegavati kalijum hlorid. Azot treba obezbediti u amidnom i amonijačnom obliku oko 25-50% i nitratnom od 50-75%. Na takav način se obezbeđuje ranije formiranje i veći broj ženskih cvetova a time i veći prinos.


Nega krastavca se sastoji u redovnom okopavanju, zalivanju i zaštiti od bolesti i štetočina. Krastavac je osetljiv na pepelnicu i plamenjaču o čemu se mora voditi računa. Ako se krastavac sadi iz rasada veoma je važno voditi računa da se koren ne ošteti, iz tog razloga se krastavac i ne pikira.


Rasad u vreme sadnje treba da ima formirana 4 stalna lista, ne sme se dugo zadržavati u rasadu jer se biljke posle teško oporavljaju i rasad ne sme preživljavati nikakve šokove.




Mira Miljković dipl.ing.