Đubriva koja se koriste u organskoj proizvodnji su: zelenišno đubrivo i pokrovni (međusezonski) usev, stajnjak, kompost i mulj. Najčešće đubrenje obuhvata zelenišno đubrivo i pokrivajući usev, u kombinaciji sa jednim ili više drugih izvora.


Za zelenišno đubrivo i pokrovni usev najbolje su mahunarke (Leguminoze, Fabace), kojima se popravlja zemljište u sadržaju azota. Ovi usevi su obično seju u plodoredu i služe da se poboljša obrada zemljišta i vodni kapacitet, kao i da se nadoknadi azot iz zemljišta, kao i druge hranljive materije.


Zelenišno đubrivo je usev koji se zaorava pre biološke zrelosti samog useva - još u zelenom stanju. U zavisnosti od vrste koja se koristi za zelenišno đubrivo, u zemljište se unese 100 - 200 kg N/ha. Pokrovni (međusezonski) usev je onaj koji se obično seje na kraju sezone i traje do početka sledeće.


Povećanje humusa u zemljištu je jedno od osnovnih pravila organske proizvodnje. Raspadom organske materije mogu takođe uneti P, K, S, Ca i Mg u zemljište. Dodatna pogodnost za zelenišno đubrivo i / ili pokrovnog useva je da oni imaju tendenciju da smanje ispiranje azota. Ključ za efikasano i profitabilano korišćenje takvih useva leži u korektnom planiranju plodoreda, da bi proizvođači iskoristiti svoje prednosti u rotaciji bez propuštanja prihoda.


Prostirka ili stajnjak, je najstarije đubrivo organskog porekla koje čovek koristi kao izvor hraniva za proizvodnju useva. Ovi proizvodi su još uvek u širokoj upotrebi i danas čine okosnicu organske proizvodnje. Iako je stajnjak dobro organskio đubrivo treba imati na umu da upotrebu svežeg stajnjaka treba izbegavati, zgoreo stajnjak je bolji izbor.


Kompostirani stajnjak je najbolji izbor za upotrebu u proizvodnji povrća. Ako se kompostira pravilno, smanjuje se sadržaj vlage i ubija se većina štetnih bakterija. Važno je da sve farme koriste đubriva dobre poljoprivredne prakse da bi se smanjio mikrobiološki rizik, a najvažnije su:


- Vrsta (poreklo) đubriva, pravilno skladištenje, starost stajnjaka (treba da najmanje šest meseci pre primene ukoliko stajnjak nije kompostiran), tečni stajnjak-osoka treba da je stara najmanje 60 dana u letnjem i 90 dana u zimskom periodu pre primene na poljima.

- Da se koriste tehnike pravilnog kompostiranja, odgovarajuće temperature i mešanje.

- Đubrenje stajnjakom treba izvesti u jesen ili na kraju sezone, kada su zemljišta još uvek topla zbog nastavka mikrobiološke aktivnosti.

- Koristiti pravilno zgorela đubriva na usevima kao što su salate i lisnato povrće.

- Treba izbegavati sadnju korenastog ili lisnatog povrća u prvoj godini unosa stajnjaka na parceli.

- Uneti stajnjak u zemljište ubrzo posle rasturanja, ne unositi stajnjak ispred povrća koje se bere za 120 dana i obavezno ubeležiti datum unosa stajnjaka



Pored životinjskog otpada, za kompostiranje se može koristiti biljni otpad, ukrasno drvo i žbunje, ostaci hrane i prehrambeni otpad. Kompost lošeg kvaliteta ili nezreli kompost može vezati N u zemljištu i smanjiti dostupnost N biljkama. Drugi faktori koji utiču na ispravnost komposta su: temperatura, pH, kiseonik.


Faktori kvaliteta komposta su: starost, sadržaj vlage, veličina frakcija, pH, koncentracija soli i čistoće (obim peska, zemljišta i drugih neorganskih materijala). Primetno poboljšanje gajenja povrće posle unošenja organskih đubriva je zbog uticaja organske materije zemljišta. Uticaj na strukturu pri čemi se parcela lakše ore, gde je poboljšana aeracija i vodni kapacitet zemljišta, a ne isključivo na azot.


Često je u toku proizvodnje (u sezoni rasta) potreban dodatni N. Za prihranjivanje azotom može biti primenjen dobar kvalitetan kompost. Drugi metod obezbeđivanja dopunskih količina N tokom sezone je kroz primenu "čaja od stajnjaka". "Čaj od stajnjaka" se pravi od tri kilograma stajnjaka na 25 litara vode. Može se dodati živinsko đubrivo i koštano brašno. Potopljena smesa meša se nekoliko dana, a zatim filtrira i to je "čaj". Čaj se zatim primenjuje kao folijarno đubrivo ili se biljke zalivaju bilo ručno ili kroz sistem za navodnjavanje.




Jorgovanka Vlajkovac, dipl. ing