Nije slučajnost da u prirodi različite vrste biljaka rastu jedna pored druge. Većina biljaka stvara supstance kojima privlači ili odbija štetne insekte, ili ih koristi u borbi protiv parazita. Ali, jedna vrsta nema univerzalnu odbranu, pa su tokom dugog perioda evolucije različite vrste pronašle način za uzajamnu pomoć i tako stvorile ravnotežu.


Tu ravnotežu je poremetio čovek svojom željom da gaji ograničen broj vrsta u kulturi i tako otvorio put nesmetanom širenju štetočina i patogena. Tek u skorije vreme intenzivnije se proučava međusobni uticaj različitih kulturnih biljnih vrsta, što se koristi u integralnoj zaštiti, a naročito u organskoj i održivoj poljoprivredi.


Korisne biljke ili tzv. biljke prijatelji, mogu da se seju ili sade kao ivičnjaci, zatim u mešovitim redovima ili kao razbacane biljke "zamke", a mogu da se formiraju i pojasevi širine 1–2 m na svakih 50-100 metara parcele.




Karakterističan je primer kadifice, koja luči prirodnu supstancu tiofen, koji odbija zemljišne nematode. Slično deluju neven, slačica, dalija i muškatla. Ove biljke mogu da se koriste kao prirodni pasterizatori zemljišta u povrtarstvu. Hemijske supstance iz zelenog malča raži sprečavaju klijanje semena korova (i povrća), ali zato može da se upotrebi pri gajenju povrća iz rasada.



Biljke "zamke" privlače štetne insekte sa drugog povrća na sebe, npr. bob, dragoljub i suncokret privlače razne biljne vaši, raštan oslobađa ostale kupusnjače od buvača. Neke biljke (neven, kadifica, facelija, mirođija, heljda i dr.) služe kao sklonište za korisne insekte – bubamare, hiperparazitne ose i dr., i one se seju kao obavezni koridori u organskoj proizvonji.


Poučan je i primer naših predaka – združene setve kukuruza, pasulja i tikve. Kukuruz omogućava vlažniju mikroklimu za pasulj, pasulj usvaja azot iz vazduha, a tikve služe kao živi malč. Zatim, mrkva i luk se uzajamno štite od lukove i mrkvine muve, i niz sličnih primera efekta dobrih suseda : boranija-kupus (cvekla, mrkva, tikva,paradajz), crni luk-cvekla (kupus, salata, krompir, paradajz), kupus-celer (kamilica, menta, mirođija), krastavac-boranija (brokoli, celar, grašak, rotkva, paradajz), paprika-mrkva (salata, crni luk, bosiljak), paradajz-mrkva (kupus, crni luk, grašak).

Loši susedi su : boranija-beli luk, crni luk-grašak, kupus-paradajz, paprika-paradajz, paradajz-krompir.


Na sledećoj tabeli je prikazano dejstvo korisnih biljaka na štetne organizme:



































Miroljub Vitić dipl.inž.polj. za ratarstvo