Oduvek je bilo važno znati uzgojiti i sačuvati vlastito seme. To je bilo važno juče, u vreme hibrida, a šta tek da kažemo danas u vreme genetski modifikovanih biljaka. Za nas koji uzgajamo ili želimo uzgajati biljke za ljudsku ishranu, "hranu za zdravlje" kako ja volim reći, neophodno je i prirodno uzgojeno seme. Potrebno nam je seme uzgojeno bez mineralnih đubriva i pesticida i koje nije "zaštićeno" otrovima (crveno ili zeleno obojeno seme).


Uzgoj semena za vlastite potrebe relativno je jednostavan posao, posebno za samooplodne biljke. Ali uzgoj semena za tržište podleže određenoj zakonskoj regulativi koja se mora do u detalje poštovati. Postoji Zakon o semenarstvu koji propisuje kako i pod kojim uslovima se sme uzgajati seme određene biljne vrste. Oni koji budu želeli uzgajati seme na većim površinama, moraće upoznati propise o semenarstvu.


Mi ćemo se danas pozabaviti uzgojem i čuvanjem starih sorti semena za vlastite potrebe i razmenu među prijateljima. Očuvanje starih sorti nije samo sebi svrha. Ono znači promišljeniji postupak s dragocenim naslednim osobinama, koje i uzgajivačima biljnih kultura mogu i te kako dobro doći. I za takav uzgoj moramo se pridržavati određenih "pravila igre" koja nameće priroda pojedinih biljnih vrsta i njihovih sorti.


Čitav biljni svet razvrstan je u razrede, redove, porodice, rodove i vrste. Vrste su npr.: salata, pasulj, grašak, šargarepa… Sorte su unutar pojedine vrste npr.: azuki pasulj, gradištanac, tetovac itd. Najjednostavnije za početnike je uzgajati seme samooplodnih vrsta u koje spadaju: pasulj, paradajz, paprika, salata…


Za stranooplodne vrste plodnost zavisi od insekata, vetra koji može preneti polen sa muških cvetova jedne biljke na tučak ženskih cvetova druge biljke iste vrste. Tu lako dolazi do ukrštanja i zato je ponekad potrebno primeniti izolaciju koja može biti:

- vremenska izolacija,
- prostorna izolacija,
- izolacija vrećicama,
- izolacija "kavezima"



Pri tom je jako važna selekcija, da izaberemo biljke sa najboljim svojstvima. Treba voditi računa da pre cvatanja odstranimo biljke sa lošim i netipičnim svojstvima. Zrelo seme skuplja se po sunčanom vremenu. Seme možemo čistiti suvim (pasulj, grašak, žitarice) ili mokrim postupkom (paradajz, tikvica, krastavac…). Nakon pranja sledi sušenje semena.
Seme skladištimo u hladniju prostoriju ujednačene temperature.





















Neke biljke nam daju seme već u prvoj godini (pasulj, paradajz, paprika, krastavci…), dok su neke biljke dvogodišnje ( sve korenasto povrće: šargarepa, peršun, čičak. daikon... i većina zeljastih, a luk možemo smatrati trogodišnjom biljkom. U prvoj godini uzgojimo lukovicu, u drugoj sadimo lukovicu i uzgojimo glavice za jelo, a u trećoj godini najlepše glavice sadimo za seme. Postoje i biljke koje se razmnožavaju gomoljima: krompir, čičoka, beli luk…



10 zlatnih pravila


- Seme uzimamo sa što je moguće više (najmanje 8-10) zdravih, vitalnih i za sortu tipičnih biljaka.
- Kad god je moguće plodove ostavljamo da u potpunosti dozre na biljci.
- Seme sakupljamo po suvom i sunčanom danu.
- Ako je seme potrebno dosušiti, rasprostiremo ga u tankom sloju na toplom, prozračnom ali senovitom mestu (na pr. tavan).
- Tempertura ne bi smela biti viša od 35 º C.
- Potpuno suvo seme spremamo u dobro začepljene bočice.
- Na svaku bočicu napišemo ime biljke i vreme berbe.
- Seme skladištimo u hladnom i mračnom prostoru i na što je moguće ujednačenijoj temperaturi vazduha.
- Pri setvi ne sejemo svo seme odjednom. Ostavljamo "zlatnu rezervu" za slučaj da setva ili berba u toj godini ne uspije.
- Semenke redovno razmenjujemo sa komšijama, prijateljima, poznanicima…




Zlata Nanić