Jedna od prednosti posedovanja sopstvene bašte s lekovitim, aromatičnim i začinskim biljem je dobijanje svežih, zravih i jestivih listova, cvetova ili plodova, pogodnih za spemanje ukusnih jela, čajeva i napitaka, ali i preparata za lečenje i negu. Ponekad ono može imati i drugu ulogu. Gajeno zajedno s povrćem i cvećem, svojim mirisom odbija nepoželjne insekte, a razni biljni odvari mogu zameniti pesticide i đubriva, zbog čega bilje ima važnu ulogu u proizvodnji povrća na organski način. Treba imati u vidu i to da najčešće lepo deluje u bašti i da privlači pčele i druge korisne insekte.


Nešto više o pojedinim vrstama koje se upotrebljavaju u lekovite svrhe i kao začin, ali mogu i da zaštite od štetočina povrće, voće ili ukrasno bilje, saznaćete u ovom prilogu. Pripremili smo ga u saradnji s dr Tatjanom Marković, naučnim saradnikom i specijalistom za prirodne produkte, lekovito i aromatično bilje u Istitutu “Dr Josif Pančić” u Beogradu.



Kiseljak, peršun i lukovi su lekovite i začinske biljke koje se često nalaze u povrtnjaku. Svoje mesto imaju i one koje se gaje zbog semena, poput mirođije i selena. Praksa uzgoja za dobrobit, odnosno razvoj samih useva predmet je mnogih diskusija. Neke od dilema su da li kupus zaista bolje raste kada se sadi naizmenično s timijanom i mirođijom, ili da li bob "prošaran" čubrom manje napadaju crne mušice. U svakom slučaju, baštovani imaju pozitivna iskustva s aromatičnim vrstama u svojim baštama. Pojedine štetočine kao što je mrkvina muva, pronalaze useve po mirisu. Zbog toga aromatične vrste u njihovoj blizini mogu da ih zavaraju. Isto važi i za biljke iz roda Brasicca, koje kupusina muva nalazi po mirisu. Postoji i mogućnost da bilje direktno deluje na razvoj useva ili štetotočine preko izlučevina iz korena.


Uzgoj bilja između useva nije jednostavan. Pre svega ne smeju međusobno da se zagušuju, pa treba obezbediti dovoljno prostora. S obzirom na to da se većina povrtarskih kultura uklanja iz starih i sadi u nove leje kad prođe sezona, u tu svrhu pogodne su samo jednogodišnje biljke. Beli luk se može posaditi na jesen u leje sa šargarepom za sledeću godinu, a takođe je korisno da se poseje red mirođije u leju kupusa. U stvari, i jednogodišnje i višegodišnje vrste trebalo bi uzgajati po ivicama leja ili popunjavati prazne kutke, jer bilo da direktno pomažu usevu ili ne, one doprinose raznovrsnosti bašte i lepo izgledaju.



Oko leje kupusa - neven

Neven (Calendula officinalis L) je ukrasna, ali i lekovita jednogodišnja, ređe dvogodišnja biljka, lepih žutih do narandžastih cvetova. Treba ga sejati oko leje povrća, jer mirisom i izlučevinama korena deluje na nematode i kupusare. Može se gajiti i u saksijama, iako u tom slučaju kvalitetom zaostaje za baštenskim. Najčešće se seje u proleće (mart, april) ili krajem leta. Čaj od osušenih cvetova nevena koristi se protiv bolova u želucu i za regulisanje menstrualnog ciklusa. Od svežih cvetnih latica prave se kozmetički preparati tako što se potope u blaga biljna ulja.


Mnogim biljkama, a naročito kupusu odgovara kada se u blizini nalazi božje drvce (Artemisia abrotanum L). Njegovi sivi, zeleni i srebrni listovi ukras su baštenskih leja i višegodišnjih živica, a uz to odbija i štetne insekte u voćnjaku. Razmnožava se ožiljenim mekim ili poluzrelim reznicama uzetim u leto, ali i deljenjem na više biljaka u jesen ili proleće. Može se gajiti i iz rasada proizvedenog u grejanom prostoru (setva krajem zime). U baštu, na osunčano mesto, presađuje se kada dostigne petnaestak centimetara. Duže živi i otporniji na siromašnijim i suvljim zemljištima. Mladi izdanci su aromatični i gorki, te je poznata njihova medicinska upotreba, između ostalog, u pospešivanju varenja i rada jetre. Zbog osvežavajućeg i dugotrajnog mirisa, listovi se dodaju raznim biljnim mešavinama (potpuri).


Pitoma nana (Menta x piperita) mirisom odbija štetočine kupusa i lisne vaši. Ova višegodišnja biljka odlično uspeva na lakim, aluvijalnim i plodnim zemljištima, čak i na većim nadmorskim visinama. Razmnožava se jednogodišnjim stolonima u jesen (sptembar) i proleće. Primenjuju se uobičajene mere nege, uz često zalivanje posebno u fazi grananja. Ima nešto veće potrebe za hranljivim materijama, pre svega azotom i fosforom. Zbog invazivnog širenja, u bašti se njen razvoj mora ograničiti. Koristi se za razne čajeve, posebno kada su u pitanju organi za varenje i disanje. Ceni se i kao začin.



Miris bosiljka (Ocimum basilicum L) ne prija lisnim vašima, komarcima i grinjama. Ova jednogodišnja biljka ima i fitocidno dejstvo, odnosno sprečava razvoj korova. U biobašti zahteva veće saksije ili oko pedeset centimetara prostora. Najlakše se razmnožava rasadom, proizvedenim u toplim lejama (setva početkom marta). Rasađuje se kada dostigne visinu 10-12 centimetra, obično u prvoj polovini maja, posle poznih prolećnih mrazeva i slana. Odgovaraju joj osunčani položaji zaklonjeni od vetra, ocedno i plodno tlo srednje kisele do slabo alkane reakcije. Redovno se zaliva. U lekovite svrhe koriste se cvetne grančice, a lišće je popularan začin. Sveže se dodaje jelu pre posluživanja, dok se suvo može samleti u prah i potom upotrebljavati. Primenjuje se i za dobijanje napitaka koji podstiču varenje.


Kao mamac za lisne vaši, ali i za odbijanje bele mušice od gajenih biljaka, može poslužiti dragoljub (Trapaeolum majus L), jednogodišnja ukrasna i lekovita vrsta. Ima levkaste cvetove narandžaste do crvene boje. Najlepše cveta na osunčanom zemljištu s dovoljno vlage. Na stalno mesto seje se u proleće, kad prođe opasnost od mraza. Puzeći varijetet ili penjačice prekrivaju izdancima dva i više metara, dok su polupuzavi žbunasti i kraćih izdanaka. Može da raste i u saksijama, loncima i kontejnerima. Pupoljci, cvetovi i mladi listovi daju ljutkast ukus salatama, a naseckane zelene semene mahune koriste se s peršunom za ukrašavanje jela ili kao zamena za kapar.


Čubar (Satureja hortensis L) povrtari često uzgajaju pored pasulja, da bi ga zaštitili od štetnih insekata. Iako je žbunasta bijka može da se gaji u saksijama, dok joj je u bašti dovoljno tridesetak centimetara. Na prisojnim mestima s dovoljno svetla i toplote stvara više etarskog ulja. Razmnožava se isključivo semenom, koje se seje površinski od marta do kraja maja. Sadnice ove jednogodišnje biljke proizvode se u grejanom prostoru i rasađuju u maju. Važnije mere nege dok ne ojača su plevljenje i zalivanje. Najlekovitiji je čubar na samom početku cvetanja. Tada podstiče izlučivanje vode i znojenje, ublažava stomačne tegobe i deluje na rad jetre. Kao začin dodaje se pasulju i drugim teže svarljivim jelima. Koristi se i prilikom
pripremanja divljači i ribe.


Miris povratića (Tanacetum parthenium L), višegodišnje zeljaste biljke odbija pojedine šetočine krastavaca i tikava. Međutim, privlači neke koje se pojavljuju na kupusu, što umanjuje njegovu "odbijajuću" ulogu. Najčešće se koristi u profilaksi i za lečenje migrene. Preperučuje se gajenje u saksijama, a u biobašti je povratiću potrebno oko 60 centimetara prostora. Voli osunčana mesta i umerenu vlažnost tla. Seje se u periodu od marta do avgusta. Sveže seme lako klija, pa se često samozasejava. Može se proizvesti i rasad u hladnim lejama, pri čemu će se dobro izbokoriti i bolje napredovati.


Borago (Borago officinalis L) spada u jednogodišnje biljke koje mogu da iskoriste za popunjavanje praznih mesta u bašti. Pčelari ga rado gaje oko košnica, jer se njegovi plavi cvetovi pojavljuju cele sezone. Na stalno mesto seje se od aprila do juna. Međutim, da bi u proleće što ranije procvetao, proizvodnju rasada treba početi u jesen, a u aprilu biljke rasaditi (prezime s formiranom rozetom). Najbolje uspeva u delimičnoj senci i zaklonjen od vetra. Seckani sveži listovi boraga daju osvežavajući ukus salatama, supama i hladnim pićima.


Vrste iz porodice Laminaceae takođe su cenjene u pčelarstvu. Cvetovi bosiljka, čubra, miloduha, slatkog majorana i timijana pčele posećuju čak i po lošem vremenu. Isto važi i za vlašac (Allim schoenoprasum L) u cvetu, koji pravi lepu ivicu u leji. Može se gajiti i u saksijama, pri čemu bi ga trebalo redovno prihranljivati. U bašti mu je dovoljno osunčano mesto, ne veće od pola metra. Seje se u proleće ili umnožava deljenjem bokora krajem jeseni. Dodaje se salatama, varivima od povrća, umacima, govedini, jajima i raznim supama i sosovima. Deluje kao blag antibiotik, poboljšava probavu, čisti krv i štiti od prehlade.


I za druge korisne insekte bilje može da bude privlačno. Osolike muve sleću na rascvetale štitaste cvasti vrsta iz porodice Apiaceae, kao što su mirođija i morač. Ako neku biljku napadne lisna vaš, ova muva će na nju položiti jajašca iz kojih će se izleći larve, a njima su vaši prirodna hrana.




U bašti sa cvećem


Bilje se gaji među cvećem zbog privlačnosti, ali i zato što može da ga zaštiti. Vlašac je, na primer, veoma dekorativan i dobro se kombinuje s ostalim ukrasnim vrstama. Međutim, manje je poznato da ruže ""maskiraju"" miris vlašca, koji inače odbija biljne vaši s ""kraljice cveća"".


Lavanda je višegodišnja, polužbunastna i medonosna cvetna vrsta, koja se često vida uz ivičnjake. Izuzetno je dekorativna, pa se gaji se pojedinačno i kao živa ograda, a može i da sačuva zemljište od erozije. Pored toga, ima i lekovita svojstva. Cvet se upotrebljava za obogaćivanje mirisa pojedinih čajeva, a kao lekovita komponenta ulazi u sastav raznih biljnih mešavina. Ipak, najviše se koristi za osveženje prostora i zaštitu odeće od moljaca i u mirisnim vrećicama za kupke.


Žalfija i timijan, imaju privlačne zlatne, ljubičaste i pegave varijetete. Vrste sa srebrnim lišćem, poput santoline i mnogih predstavnica roda Artemisia, mogu izledati upečatljivo bilo da su u lejama posađene same, bilo da su u mešovitim ivicama. Paperjasti listovi morača prave lep kontrast u cvetnim ivicama i pogodni su za cvetne aranžmane, kao i meko okruglo lišće i zelenkastožute cvetne glavice virka.



Mineralno đubrivo od gaveza

Bilje je bogato mineralima. Upravo to svojstvo, koje ga čini dragocenim dodatkom našoj ishrani, može biti od koristi i gajenim biljkama. Gavez je najznačajniji u tom pogledu. Posebno je bogat kalijumom, pa je idealan za prihranu povrća u doba sazrevanja (paradajza i krastavaca). Tečno đubrivo od gaveza dovoljno je "jako" da obezbedi hranljive materije biljkama u saksijama i žardinjerama. U knjizi Tajne Biobašte, dr Tatjane Marković navodi se da je za ovu namenu najpogodniji ruski hirbridni gavez, jer sadrži znatno više kalijuma, kalcijuma, gvožđa i mangana, ranije počinje da raste, ima snažniju biljku i stoga je i bolji za stalno sečenje. Međutim, sasvim dovoljan je i domaći.


Domaći gavez (Symphitum officinale L) može da se gaji iz semena, ali se lakše razmnožava ožiljenim korenovim reznicama ili mladim izdanacima uzetim u proleće ili krajem leta. Takođe, lako se umnožava deljenjem busena (najbolje u jesen). Ne preporučuje se uzgoj u saksijama, a u bašti mu je dovoljno oko devedeset centimetara prostora. Najviše lisne mase daje na bogatim zemljištima, mada na mnogim dobro uspeva. Mesto bi trebalo da bude prošarano senkom.


Tečna prihrane za povrće priprema se od svežih listova , kojima se napuni bure bez pritiskanja, a zatim se prelije vodom. Nakon tri-četiri nedelje (po toplom vremenu manje) dolazi do fermentacije i dobijenu prozirnu smeđu tečnost treba procediti. Mala količina koncentrovane hrane, pogodna za saksijske biljke može se napraviti u kofi s rupicama na dnu, u koju se listovi grubo poslažu i pritisnu. Crn Fermentisani sok počeće polagano da kaplje u sud ispod kofe. Pre primene koncentrat se razredi u odnosu 12 - 15 mililitara na litar vode.


Lišće gaveza je odličan dodatak kompostu, jer doprinosi razlaganju grančica. Zapravo, sve biljne ostatke iz bašte trebalo bi iseckati i dodati na kompostnu gomilu, što je najbolji način da se iskoriste dragocene materije koje sadrže. Na stranom tržištu, inače, postoje katalizatori komposta biljnog porekla. Tako npr. "Quik Return" sadrži korisne sastojke kamilice, maslačka, valerijane, hajdučke trave i koprive, te stimuliše razvoj bakterija razlagača biljnog materijala pri dobijanju komposta.



Odvari umesto pesticida


Mnogi baštovani uspešno koriste biljne odvare umesto pesticida. Oni ne deluju tako brzo kao hemikalije, ali ni ne štete samoniklim biljkama i životinjama, niti ostavljaju opasne ostatke u bašti.


Beli luk je zbog antiseptičkih svojstava i sadržaja sumpora osnova je za dobijanje biološkog fungicida, namenjenog prskanju biljaka. Izgnječene glavice potope se u 750 mililitara vode i ostave preko noći, a zatim se tečnost procedi u bocu s rasprskivačem. Ovaj rastvor je pogodan i za potapanje semena graška i pasulja pre setve, jer sprečava truljenje i odbija miševe.


Gorko bilje, poput pelina, koje se često koristi protiv moljaca u kući, uspešno suzbija i štetočine u bašti. Hladni odvarak od listova priprema se isto kao i od gaveza. Pored toga, izmrvljeno i osušeno lišće može se posuti oko gajenih biljaka.


Efikasan insekticid ili fungicid pravi se i od zove. Tridesetak minuta treba kuvati 450 grama listova u 2,2 litra vode. Sredstvo je posebno uspešno protiv gljivičnih oboljenja listova ruža.




Svetlana Živanović