Metodama organske poljoprivrede omogućeno je poboljšanje uslova životne sredine, odnosno poboljšanje ekosistema, poboljšanje i očuvanje kvaliteta vode, poboljšanje i očuvanje zemljišta, njegove plodnosti. Primenom metoda organske proizvodnje, primenom prirodnih procesa kod proizvodnje biljaka i životinja, izolovanjem zemljišnih parcela, stočarkih farmi, objekata za preradu, kontrolom vode za navodnjavanje, obezbeđivanjem stručnjaka koji primenjuju svoje znanje i prate aktuelnosti i naučna saznanja, osim dobijanja organskih proizvoda, proizvođači mogu ostvariti i visoki profit.


Zbog velike zagađenosti određenih regiona na našoj planeti, postoje delovi, naročito u razvijenijem delu sveta, gde je nemoguće zasnovati organsku proizvodnju zbog višedecenijske upotrebe štetnih hemijskih sredstava, odnosno nagomilanih otrova u samom zemljištu.


Naša zemlja, uvažavajući sopstvene prirodne karakteristike i resurse, treba da što brže i obuhvatnije zakonski reguliše ovakav način proizvodnje hrane, naročito zbog otklanjanja prepreka u prometu na strana tržišta. Prehrambeni proizvodi iz organske proizvodnje i po nekoliko puta su skuplji nego isti proizvodi iz konvencionalne proizvodnje.



Kako je naša zemlja puna regiona koji su praktično „netaknuta priroda”, postoji šansa da se isti odmah uključe u organsku proizvodnju bez protoka vremena za konverziju (što je velika prednost, ušteda i dobitak). Zbog razlika u tehničko-tehnološkom stepenu razvoja zapadnih zemalja, siromašnije zemlje ne mogu biti konkurentne u mnogim oblastima, međutim organska poljoprivreda je velika mogućnost koju bi trebalo iskoristiti.




Marko Bogojević dipl. inž.