Barem bi u bašti trebali biti zaštićeni od otrova, vazduh koji udišemo je zagađen prašinom i štetnim materijama, voda takođe i bila bi prava ludost uneti ga u jedini prostor koji može, bar delimično, biti oslobođen otrovnih materija koje, ako s jedne strane donose korisne učinke, s druge strane donose veliku štetu. Jedno uobičajeno sredstvo protiv štetočina ne istrebljuje samo štetne insekte, već ubija ili u najboljem slučaju teško oštećuje i one korisne. I ne samo to. Takvi proizvodi uništavajući neke vrste nametnika, uzrokuju razmnožavanje novih i puno opasnijih parazita protiv kojih se, što je još gore, trebaju primeniti sve jače hemijske supstance.


Ne sme se zaboraviti da su insekti oprašivači biljaka. Kada se uzgaja neka biljka, uzgajaju se i njeni paraziti, ali oni, gotovo svi, imaju u prirodi nekog protivnika. Ko se bavi baštovanstvom pokušava naravno održati ravnotežu između nametnika koji oštećuju biljke i njihovih napadača i ustrajava na tom ekološkom putu, iako rezultati nisu odmah vidljivi. Bubamara se, na primer, uspeva uvući svugde, čak i u pupoljke cveća, ona istražuje donju stranu lišća, koju najčešće napadaju nametnici, i tu u proleće ostavlja svoja jajašca, žuto-narandžaste boje, koje se nipošto ne smeju uništavati, već ih treba čuvati.


Svici vrše korisnu funkciju u bašti, hrane se baštanskim i vinogradarskim puževima, posebno opasnim jer izuzetno vole mladice, žabe su pravi čistači, kao uostalom i kosovi, drozdovi i slepi miševi. Dobar baštovan bi trebao proširiti svoja znanja o insektima tako da ih može prepoznavati i saznati čime se hrane i jesu li za njega korisni ili ne.



Prikladna metoda borbe protiv neželjenih posetilaca sastoji se u prostornom odvajanju biljaka od onih koje ispuštaju njima odbojan miris.U tu svrhu kadifica mora uvek biti prisutna u prirodnoj bašti jer se pokazala veoma uspešna. Za uklanjanje vaši sa ruža dovoljno je gurnuti u zemlju u blizini svake biljke, čen belog luka, koji će koren ruže upiti supstancu koja će ih odbiti, ili se između grmova ruže zasadi vlašac (erba cippolina).





Baštovanu takođe može biti od pomoći kopriva, neopravdano prezrena, koja čini biljke koje rastu oko nje otpornijim na parazite, drži podalje puževe, pojačava miris aromatičnog bilja, hrani larve leptira, a skupljena na gomilu, ubrzava sazrevanje komposta. Puževi, opasni proždrljivciizdanaka, mogu se uništiti ako oko grmova koje želimo zaštititi naspemo mali nasip od pepela visine i širine od nekoliko centimetara ili toko što će mo utisnuti u zemlju staklene posude dopola pune pivom u koje će puževi upasti neodoljivo privučeni mirisom.


Na kraju treba podsetiti da nametnici u prirodi imaju funkciju pospešivanja uništavanja bolesnih i slabih biljaka, dakle onaj koji uzgaja zdrave i jake biljke će svakako imati manje štete od nametnika. A da bi biljke bile zdrave potrebno ih je uzgajati na zdravoj zemlji.


Jedna od najraširenijih bolesti među onima koje pogađaju biljke, retko smrtonosna, ali u stanju da izazove velike štete je pepelnica, koju izazivaju gljivice koje pokrivaju zelene delove biljaka belim prahom. Pepelnica se razvija u suvom razdoblju, ali se vrtoglavo širi kada je povećana vlaga. Bolest se može izbeći redovnom (jednom nedeljno) primenom sumpora, koju treba izvršiti kada je temperatura iznad 20°S, na nižoj temperaturi sumpor ne deluje, a na većoj od 30°S može upravo oštetiti biljke.


Treba izbegavati preveliku gustinu biljaka, umesto toga obezbedite protok vazduha, koji koristi prevenciji protiv ove gljivične bolesti.





Preuzeto iz knjige "Biovrt-prirodne tehnike" Eve Simoni.