Vrtlar koji u svom vrtu prati ritam prirode većinu biljaka seje i uzgaja direktno na gredici, a tek mali procenat u zatvorenom na prozoru ili plasteniku. Takođe, mnoge biljke kao što su peršun, loboda, salata, rotkvice, blitva ili spanać mogu se uzgajati na način da se same zasejavaju prepuštene prirodnim okolnostima u vrtu. Takvo "divlje povrće" snažnije je i otpornije na biljne štetočine ili vremenske neprilike poput suše. Sa druge strane, količina roda na koju utiče i veličina vrta, varira iz sezone u sezonu. Kod planiranja organskog vrta dobro je za početak nabaviti seme iz lokalnih vrtova, budući da je ono najprilagođenije lokalnim klimatskim uslovima. U slučaju da je otežano nabavljanje starih autohtonih vrsta i sorti povrća, poslužiće i standardno iz semenari pod uslovom da se za sledeću sezonu sakupi vlastito seme.



Direktna setva na otvorenom

U vrtu prvo treba odrediti mesto gde će se uzgajati pojedina biljka i u skladu sa njenim potrebama pripremiti gredice. Prilikom setve treba misliti i na to da svaka biljka treba svoj vegetacijski prostor, kako bi dobila dovoljno hraniva i vode da dostigne svoj puni razvoj. Česta greška je pregusta setva, pa biljke guše jedna drugu zbog čega vrlo lako može doći do gubitka prinosa.


Informacije o načinu setve, redovima i razmaku semenja nalaze se u gotovo svakom vrtlarskom priručniku, a i internet je pravo vrelo znanja na tu temu. U praksi to znači da će za povrće poput salate koja ima plitko korenje za razliku od korenastog, prilikom sadnje biti važno da je prvih 20 cm zemlje rahlo i dobro pođubreno. Način setve razlikuje se čak i između sorti, kao na primer za niski ili visoki grašak. Kod sejanja treba voditi računa da se uvek ostavi dovoljna rezerva semena u slučaju da dođe do gubitaka zbog niza razloga – nepogodno vreme, predubokog ili preplitkog položaja semena u zemlji, pokorice i sl.


Biljke uzgojene na ovakav način su otporne, priviknute na spoljne uslove i u prednosti pred onima iz klijališta koje nakon presađivanja jedno vreme staju sa rastom.



Dubina setve

Sejanje u vrtu jako se razlikuje od načina razmnožavanja biljaka u prirodi. Naime, seme većine biljaka nalazi se na površini tla sakriveno u sloju suve trave i druge vegetacije dok je u šumi reč o pokrivaču od lišća. U vrtu gde je površina zemlje gola ukoliko se ne koristi malč, seme se nema gde sakriti i vrlo lako postaje zalogaj insektima i pticama.



Zato u vrtu seme prekrivamo slojem zemlje odnosno sejemo ga na određenu dubinu. Kod određivanja dubine setve važno je pripaziti da seme nije posejano preplitko, ali preduboko. Jednostavno pravilo je da seme treba biti prekriveno slojem zemlje koje odgovara sedmorostrukom promeru semenke. Na primer seme krastavca je oko 3 mm, pa za krastavac odgovara dubina setve 7 x 3mm = 2 cm.




Način setve

Povrće se može sejati u redove, kućice ili slobodno razbacano po gredici. Važno je zapamtiti da se u vrtu ne treba slepo držati pravila. Većina semena može se slobodno razbacati po gredici, no sejanje na određen način može nam dati bolje prinose. U kućice se često seje pasulj mahunar i zrnaš što ima svojih prednosti na težim glinovitim tlima na kojima se lako stvara pokorica.
























Vreme setve

Najbolje je sejati po oblačnom vremenu uz mogućnost kiše. U suprotnom zemlju treba dobro zaliti pre i nakon sejanja.




Setva u zatvorenom

Rasad uzgajamo iz više razloga, ipak za kulture koje potiču iz tropskih krajeva razlog je jasan. U našim klimatskim uslovima leto je često prekratko za puni vegetacijski rast biljke koje imaju velike potrebe za toplotom.


Rasad paprike, paradajza, patlidžana ili tikvice se zato često uzgajaju u zaštićenom prostoru, hladnim ili toplim klijalištima. Takođe u klijalištu možemo uzgajati i biljke koje nemaju tolike zahteve za toplotom, ali želimo ih posaditi u vrtu radi ranije berbe. To su na primer salata, spanać, blitva, kupusnjače, celer i druge.


Vrtlaska sezona ove je godine rano počela, no to nikako ne znači da treba ući u trku s vremenom i nametati biljkama tempo. Za koju god se tehniku sejanja odlučili svaka od njih imaće svoje prednosti i mane zavisno o karakteristikama vrta u kojem rastu. Zabeleške koje vodite o tom procesu uveliko će vam pomoći u nalaženju najboljeg pristupa.




Tekst preuzet sa http://www.urbanavrtlarka.com/