Maslačak je naša najpoznatija vrsta divljeg samaoniklog povrća, čiji se mladi listovi u proleće pre cvetanja koriste za salatu. Jede se kao i zelena salata začinjen solju, sirćetom i uljem.

Za ishranu se koriste zeleni listovi isključivo pre cvetanja jer kad procveta listovi postaju gorki i štetni za ljudsku ishranu. Višegodišnja je biljka i u bašti se gaji odvojeno zajedno sa drugim dvogodišnjim i višegodišnjim povrćem.


Postoje i kulturne sorte maslačka koje imaju krupnije lišće i bolji kvalitet od divljeg. Seje se u rano proleće plitko 1 – 1,5 cm dubine, u redove sa 20 do 30 cm razmaka. Za dobar prinos i kvalitet potrebno je plodno i vlažno zemljište.


Gorčina maslačka može da se umanji ako se gaji kao endivija, kada lišće dostigne dužinu od 15 – 20 cm veže se pri vrhu i omota papirom, da bi dobilo bledo zelenu boju, jer etiolirano lišće nije gorko.


Maslačak sadrži 7,52% ugljenih hidrata , belančevina 2,55% i 0,62% ulja. Takođe je bogat i mineralima i to kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i fosfara kao i vitaminima C, A iB .

Vlajkovac Jorgovanka, dipl. ing.