Tipovi rasta paradajza:


1. Determinantni – niski kultivari

Grmoliki, rastu do određene visine 75-100 cm, a kada počnu donositi cvetove, vegetativni rast im prestaje. Svaka kratka bočna grana na vrhu nosi cvat. Plodovi dozrevaju istovremeno i nakon glavne jednokratne berbe, koja traje oko mesec dana, biljke se čupaju. Dobar su izbor za preradu u industriji i domaćinstvu. Biljke nije potrebno rezati, a za potporanj su dovoljni stubovi (kolci) s vodoravno postavljenom žicom.



2. Indeterminantni – visoki kultivari

Stabljika im raste i donosi plodove neograničeno do mraza ili duže uz grejani zaštićeni prostor. Iz pazuha svakog lisnog pupa stabljike stvaraju bočne grane – zaperke. Za kvalitetnu proizvodnju potrebno je usmeriti rast stabljike u visinu. To zahteva stalnu negu – vezivanje stabljike i rezidbu zaperaka i lišća. Osim toga, za visoki paradajz treba znatno više
prostora.



3. Semideterminantni – poluvisoki kultivari

Imaju svojstva i visokih i niskih sorti – proizvodnja može trajati cele sezone, kao kod visokih sorti, ali nisu tako neobuzdani već im debela stabljika nalikuje na niski grmoliki paradajz. Nakon svakog cveta na glavnoj stabljici formiraju više bočnih grana (najčešće 2 zaperka). Zahtevaju potporanj od horizontalne žice pričvršćene na stubove ili se vode
okomito uz konopac.




Skidanje zaperaka (pinciranje stabljike)

Zaperci su postrani izboji koji rastu iz pazuha listova glavne stabljike. Svaki neotkinuti zaperak raste, cveta i razvija plod. Zaperke donose sva 3 tipa paradajza. Oni na determinantnoj biljci ne utiču na proizvodnju ploda pa se skidaju samo ispod prvog cveta za bolje prozračivanje biljke.

Kod indeterminantnih sorti rastući zaperak oduzima hranu stvorenu fotosintezom i glavna stabljika kasnije stvara plod. Plodovi su sitniji i manje ih je. Za kvalitetnije plodove koji ranije dozrevaju – svaki zaperak se skida kad postane vidljiv (2 cm). Kod semideterminantnih sorti zaperci se skidaju na isti način.




Uzgoj paradajza na "2 stabljike"

Ovaj se način primenjuje kod visokih i poluvisokih tipova. Drugu stabljiku predstavlja prvi zaperak ispod prvog cvata i njen se rast usmerava kao glavna stabljika. Kod poluvisokih sorti može se stvoriti i treća stabljika. Tada se ostavlja prvi zaperak iznad prvog cvata. Pripazite na gustoću biljaka, preporučuje se sadnja 2,5-3 biljke/m2
.


Skidanje lišća kod visokog i poluvisokog paradajza

1. Za bolje prozračivanje biljke, skida se 1-3 lista pri tlu ispod prve cvetne grane. Tada je indeterminantni paradajz visok 1,2-1,5 m i ima 5 zametnutih cvetnih grančica.

2. Početkom berbe plodova (na najnižoj etaži) počinje pravo skidanje lišća. Uklanjaju se listovi koji su hranili te plodove , a to su 1 list ispod i 1-2 lista iznad zrelog grozda.

3. Lišće iznad nedozrelih plodova hrani i štiti ih od sunčeve paleži i nije ih poželjno skinuti.

Kod svih tipova paradajza skidaju se listovi oštećeni od bolesti i štetočina i oni koji žute i odumiru.




Vezivanje paradajza

Visok i poluvisok paradajz veže se i omota oko konopca. Pri dnu je konopac fiksiran za stabljiku, a pri vrhu se veže na konstrukciju plastenika. Uvek se omotava ispod cvata da se izbegnu štete usled otkidanja cvetne grane ili opadanja cvetova. Kod visokih zaštićenih prostora biljka se kopčom pričvršćuje za konopac. Konopac je namotan na pokretni držač koji je vezan za konstrukciju. Omogućuje nesmetano zatezanje i otpuštanje kod promene visine stabljike. Konopci se zatežu masom biljaka koje se stoga ne omotavaju




Zakidanje vrha stabljike (dekaptiranje stabljike)

Obavlja se kada biljka visoke sorte razvije 8-10 cvetnih grana u prolećno-letnjoj proizvodnji. U jesenjoj proizvodnji, kad je kratko vreme za dozrevanje, vrh se zakida nakon 4-6 cvetnih grana. Time se utiče na brže dozrevanje plodova. Vrh se zakida tako da se iznad zadnje cvetne grane ostave 2-3 lista.




Sunčica Dombaj, dipl. ing. agr.