Biljke su glavna hrana najvećeg dela čovečanstva. Svaki čovek koji ima i najmanji komadić zemlje može sam bar nešto uzgojiti. Čak i na balkonu ili terasi možemo uzgajati uz ukrasne i poneku jestivu biljku , pa makar to bile samo začinske biljke kao: vlašac, peršun, bosiljak, majčina dušica i mnoge druge. Ali i poneki grm paradajza, paprike, mahuna, jagode "na sprat" i još mnogo toga možemo uzgajati i "bez zemlje". Ipak, mi ćemo se prvenstveno posvetiti uzgoju u vrtu i polju, ali ne bilo kakvom uzgoju, nego organskom uzgoju biljaka.



Zbog čega je važno organski uzgajati biljke ?

Današnja poljoprivreda preobrazila je polja u određeni vid industrijske proizvodnje, čiji je jedini cilj da iz zemlje izvuče što više, smanjujući pri tom broj "ruku" koje su za to potrebne. Ovakav pristup temelji se na neracionalnoj upotrebi fosilne energije i agro-hemikalija što je dovelo do opasnih ekoloških posledica i iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih resursa. S lica zemlje zauvek su nestale mnoge biljne i životinjske vrste a drastično se smanjio i broj seoskih domaćinstava. Industrijska poljoprivreda dovela je do degradacije i izumiranja vrednosti sela i seoskog načina života, koji je vekovima bio izvor krepkosti, snage i lepote. Osim toga, konvencionalna poljoprivreda je danas najveći zagađivač prirode, pitke vode i vazduha. Zato ekološki pokreti u svetu i kod nas nisu pomodarstvo već nužnost, želimo li zemlju sačuvati za buduće naraštaje.



A šta je s čovečanstvom?

Jedući hranu uzgojenu s mineralnim đubrivima i pesticidima gubimo prirodnu otpornost, jer ta hrana nema vitalne energije, a i nutritivne vrednosti su smanjene. Biljke uzgojene bez veštačkih đubriva i pesticida sadrže vitalnu energiju koja se kasnije kroz hranu prenosi na naše telo i podržava naš imunološki sistem. Taj kvalitet se ne može ustanoviti hemijskim analizama, ali je oseća naš organizam. Količine mineralnih sastojaka i vitamina mogu se ustanoviti analizama i pokazuju da pojedinih minerala, npr. kalcijuma i gvožđa ima i do pet puta više u organski uzgojenom povrću od povrća iz konvencionalnog uzgoja. To je zbog toga što se ne primenjuju mineralna đubriva, pa biljke ne sadrže puno vode. Ima mnogo više suve tvari, ukus je slatkast jer nema puno nitrata i nitrita, a nema ni ostataka pesticida, jer se ne primenjuju u uzgoju. Utvrđeno je da su alergije, (pogotovo kod dece) posledica zagaćene hrane. Standard nam je svima porastao, ali zato se sada plaća danak civilizacijskim bolestima.


U svetu (a i kod nas "u začetku") sve više domađinstava prelazi na ekološko povrtarstvo i zemljoradnju, što ne znači vraćanje na staro, nego traži dosta novih znanja: o plodoredu, đubrenju, dobrim i lošim susedima među biljkama, biološkoj zaštiti i obradi tla.


Mnoge države poljoprivrednicima daju subvencije za prelazak na ekološku zemljoradnju, jer je u prvo vreme drastičan pad prinosa. Tlo najpre mora "oživeti", a u tome najbolje rezultate postiže biodinamička metoda zemljoradnje. U odnosu na situaciju u svetu, mi smo na začelju u ekološkoj proizvodnji hrane.


Zato ćemo se posvetiti praktičnom radu u našem vrtu. Sada je vreme da posejete i posadite mnoge vrste povrća. Ali pre no što obujete čizme ili stare patike, zasučete rukave i prihvatite se alata, moramo isplanirati naš vrt.



Planiranje povrtnjaka


Uređenje lepog i korisnog vrta složen je stvaralački rad. Taj posao mnogi prepuštaju pejzažnom arhitekti ili stručnjaku za hortikulturu, ali želimo li pravi domaćinski vrt po vlastitoj meri i ukusu, najbolje je izgled i plan celokupnog vrta dogovoriti u porodičnom krugu. Samo tako će svaki član domaćinstva (i deca!) raditi u vrtu s punim zadovoljstvom i veseljem.


Vrt treba biti ugodno, s ljubavlju stvoreno, privlačno mesto za odmor i rekreaciju. Porodični vrt trebao bi imati cvetnjak, povrtnjak, (obavezno s mestom predviđenim za kompostište), gredicu lekovitog i začinskog bilja, mali voćnjak, travnjak za sunčanje i igranje, brajdu za odmor u hladovini u vreme letnjih vrućina, kao i kućicu za alat.


Živicom, cvetnim grmljem i jagodičastim voćem (maline, kupine, ribizle) štitićemo naš vrt od vetra, ili podeliti pojedine delove vrta. I u povrtnjaku je važno posaditi cveće, jer ono skladom boja, lepotom i mirisom potstiče naše pozitivne emocije, a u tako šarolikom svetu hranu i utočište nalaze prekrasni leptiri, ptice i mnogobrojni korisni insekti. Ipak, svim stanovnicima našeg vrta i svakoj njegovoj biljci najvažnije je tlo. Zato ćemo vas dragi prijatelji najpre upoznati s tajnama života u tlu i s načinima pripreme i obrade tla za naš bogat i raskošan vrt.



Bilo bi korisno kad bi smo zamišljeni plan celog vrta najpre preneli na papir. Najpraktičnija mera je 1:100 što znači da 1 metar u prirodi odgovara 1cm na papiru. Najpre ucrtamo dužinu i širinu našeg zemljišta. Važno je označiti strane sveta da bi smo znali gde su najsunčanija mesta. Što više sunca biljke imaju, plodovi će biti sočniji i ukusniji. Idealan smer za gredice je istok-zapad, jer tada biljke dobijaju najviše sunca. Najbolja širina gredice je 120cm . Između gredica treba predvideti najmanje 30cm za stazice, koje možemo popločati starom ciglom, kamenom ili posuti otpacima drveta.


Na zaštićenom i sunčanom mestu, treba predvideti prostor za uzgoj rasada. Idealno bi bilo imati mali staklenik, ali i topla gredica (leja) u drvenom ramu, pokrivena staklom ili lukovi od pruća prekriveni PVC-folijom mogu poslužiti za istu svrhu. Kompostište se postavlja u senci drveća ili živice. Kompostište treba imati slobodan pristup za baštanska kolica, a u većem vrtu i za traktor s prikolicom.


U malim baštama nema uvek dovoljno mesta za odvajanje povrtnjaka od cveća i voćnjaka. Baš u takvim vrtovima može se postići sklad sadnjom povrća pod mlade voćke. (beli luk će npr.svojim mirisom odbijati miševe od korenja mladih voćaka!). Paradajz i začinsko bilje možemo posaditi među cvećem. Jagode puzavice lepo izgledaju posađene u šupljine deblje drvene klade. Krompir se može uzgajati "na spratove" u drvenim sanducima, a takvu "gredicu na sprat" s krompirom možemo smestiti među cveće, na primer među visoke cinije ili suncokrete.





Zlata Nanić

Tekst preuzet sa http://www.zlatananic.com/