Danas postoje različiti metodi kompostiranja, od jednostavnih pasivnih kompostnih gomila pa sve do savremenih zatvorenih sistema za kompostiranje. Svi ovi sistemi imaju zajednički osnovni princip - mikrobiološku razgradnju početnog materijala, kao što su lišće, papir, ostaci hrane i druge otpadne materije organskog porekla, u aerobnim uslovima.


Pasivna gomila - najjednostavniji metod kompostiranja. Materijal u gomili se retko meša i sam proces kompostiranja traje dugo, do godinu dana.


Kompostiranje u vrsti - najčešći je metod kompostiranja na farmama. Gomile u vrste su obično široke 2 - 4m i visoke 2 - 3m. Veličina zavisi od raspoložive mehanizacije. Što je gomila veća, veći su problemi u vezi sa kretanjem vazduha kroz nju.






U zavisnosti od načina provetravanja gomile u vrsti mogu biti:

a) sa prevrtanjem - ovaj metod ima nekoliko prednosti. Jedna od njih je svakako ravnomerno mešanje sirovina u kompostnoj gomili. Na taj način eliminiše se mogućnost formiranja "vrućih mesta", delova gomile gde dolazi do pregrejavanja ili nakupljanja vlage, što dovodi do redukcije rada mikroorganizama. Učestalost okretanja zavisi od temperature i sadržaja vlage u kompostnoj gomili. Obično se u prve dve do tri nedelje kompost prevrće u redovnim intervalima, kako bi se temperatura održala iznad 55°S. Ovako visoka temperatura ubija većinu patogena i seme korova.


b) sa pasivnom aeracijom - ovaj sistem uključuje postavljanje ventilacionih cevi ispod kompostne gomile, kroz koje se vazduh slobodno kreće. Na taj način ostvaruje se bolje provetravanje nego prilikom prevrtanja gomile, ali se isto tako mogu javiti i brojni problemi, posebno ukoliko sirovi materijal nije ravnomerno izmešan i C/N odnos nije optimalan. Prisustvo ventilacionih cevi otežava okretanje kompostne gomile, ukoliko dođe do ovih problema.


c) sa aktivnom aeracijom - ovaj metod je obično skup i zahteva pažljivo planiranje. Cevi za provetravanje se postavljaju duž bočne strane kompostne gomile. Ventilatori se nalaze na kraju ventilacionih cevi i vazduh se ili uduvava u gomilu (pozitivan pritisak) ili se negativnim pritiskom izvlači iz gomile.



Zatvoreni sistemi - zatvoreni sistem čini grupa metoda od betonskih tunela za kompostiranje do rotirajućih čeličnih bubnjeva. Nedostatak ovih sistema su visoki početni troškovi i održavanje.



Komostiranje pomoću glista (Vermicomposting )- kalifornijske gliste ( Eisenia foetida i Lumbricus rubellus) dodaju se materijalu koji se kompostira. Ovim metodom ne postižu se visoke temperature u kompostnoj gomili. Zbog toga posebna pažnja mora da se posveti kontroli zdravstvenog stanja gotovog komposta (patogeni organizmi, seme korova i sl.)




Slavica Kodžopeljić dipl.ing ratarstva