Praziluk je pored crnog i belog luka najzastupljenija vrsta luka kod nas. Poseduje visok sadržaj belančevina, bogat je šećerom, mineralnim materijama i vitaminima. Praziluk je dvogodišnja vrsta koja ne formira lukovicu, te se u ishrani koristi lažno stablo i deo zelenih listova.



U plodoredu praziluk dolazi na prvo mesto jer veoma povoljno reaguje na đubrenje stajnjakom, ali tek posle četiri godine može da dođe na mesto drugih lukova. Za uspešno gajenje praziluka potrebno je plodno, strukturno zemljište, povoljnih fizičko-hemijskih osobina, neutralne pH reakcije.

Praziluk se može proizvoditi direktnom setvom ili iz rasada. Najčešće je to proizvodnja iz rasada.

Ako se gaji kao prvi usev tada je vreme setve od početka februara , sadnja krajem marta - aprila. Rasađuje se kada biljke imaju 3-5 listova, visine 15-20cm. i lažno stablo debljine olovke. Razmak sadnje je 30x15cm, a u zavisnosti da li se sadi u brazde ili redove. Dubina sadnje je oko 10-15cm.


Tokom vegetacije potrebno je zalivanje, kultiviranje, ogrtanje.

Za ovu proizvodnju treba uneti 80-120 kg/ha azota, 80-100 kg/ha fosfora i 100-140 kg/ha kalijuma, naravno uz prethodnu agrohemijsku analizu zemljišta. Polovina hraniva se unosi pod osnovnu obradu, a preostala količina u vidu dva prihranjivanja.


Pristizanje praziluka za berbu je vrlo različito i zavisi od vremena proizvodnje. Setvom u februaru i rasađivanjem u martu i aprilu,praziluk se ubira od juna do avgusta.


Setvom tokom aprila do polovine maja, sadnjom krajem maja i juna, berba je od septembra do novembra, dok se za zimsku potrošnju setva obavlja u maju i junu, sadnja u julu pa do početka septembra, tako da praziluk dospeva za korišćenje u toku zime i rano u proleće.


Violeta Veličković dipl.ing.