Za suzbijanje bolesti povrća na korenovom vratu i nižim delovima stabla, potrebno je obaviti dezinfekciju semena ekstraktom koprive i redovno provetravanje. Zaražene biljke treba iščupati, zemljište posuti pepelom od drveta, preparatima od bakra ili bakterijskim preparatom Bacillus Subtillis. Jedan od bioloških fungicida čija se primena bazira na razvoju gljiva antagonista Aureobasidium pulluans, je preparat Boni Protekt forte koji se koristi u sprečavanju plesnivosti plodova (Botrytis spp.). Za suzbijanje bolesti tipa plamenjača, pepelnice, antraknoze i lisne pegavosti koriste se biopesticidi i fitoekopreparati (koji se mogu naći u prodaji), zatim 0,5% rastvor sumpora, kao i čorba rastavića, belog i crnog luka, ekstrakt maslačka i bordovska čorba.


Preparati na bazi elemenata Bakra (Cu) i Sumpora (S) koriste se u organskoj proizvodnji. Preparat na bazi bakra - Bordovska čorba Za 100 litara 1% bordovske čorbe potrebno je:

1 kg bakar-sulfata (plavi kamen)
0,4 kg negašenog („živog“) kreča ili
1,2 kg gašenog kreča ili 1kg hidratisanog kreča


Od 100 l vode iz bureta se odvoji 20 l, od čega se u 10 l vode zagasi 0,4 kg negašenog („živog“) kreča ili se doda 1,2 kg gašenog kreča (u vidu paste), ili 1 kg hidratisanog kreča. U drugih 10 l se rastopi plavi kamen. Kada se kreč razmuti, procedi se kroz ređe platno uz mešanje i sipa se u bure sa preostalom vodom da se napravi krečno mleko. Kada se plavi kamen rastvori u drugih 10 l vode, sipa se u bure sa krečnim mlekom. Uvek se rastopljeni plavi kamen sipa u bure sa krečnim mlekom, a ne obrnuto (što je u praksi češći slučaj). Doduše, ništa posebno se neće desiti ni ako se rastopljeni plavi kamen sipa u krečno mleko, jedino se takva čorba brže taloži i nešto je slabijeg kvaliteta. Rastopljeni plavi kamen sipa se u krečno mleko, uz mešanje. Kada se to završi, čorba je spremna za upotrebu.


Bordovska čorba se koristi sveže pripremljena, odmah posle pripreme. Stajanjem ona gubi fungicidno dejstvo. Međutim, čorba se može stabilizovati dodavanjem 250 g šećera na 100 litara čorbe. Tako stabilizovana, pri normalnim uslovima, zadržava svoju aktivnost nekoliko dana.




Spravljanje koncentrata bordovske čorbe




Spravljanje koncentrata bordovske čorbe se sastoji u tome što se prethodno priprema “osnovna suspenzija” krečnog mleka i “osnovni rastvor” bakarsulfata (plavog kamena) koji se mešaju sa vodom neposredno pre preskanja i na ovaj način imamo pripremljen koncentrat, koji može da se čuva i tokom zimskog perioda. Ovo je dobar način pripreme kada se prave male količine bordovske čorbe, za male posede.



Pripremanje osnovnog rastvora bakar-sulfata (plavog kamena):

U plastičnoj posudi rastvoriti 1 kg plavog kamena u 10 l vode (količina plavog kamena i vode može biti proporcionalno povećana, zavisno od potrebe). Osnovni rastvor plavog kamena se može čuvati neograničeno u zatvorenom plastičnom ili staklenom balonu.


Osnovna suspenzija krečnog mleka:

U drugoj plastičnoj posudi, u 10 l suspenduje se (“rastvori”) se 0,4 kg negašenog “živog” kreča (nabavlja se na pijacama), ili 1,2 kg gašenog kreča (paste), ili 1 kg gašenog (hidratisanog kreča, nabavlja se na stovarištu građevinskog materijala). I ova mešavina može biti prethodno pripremljena i neograničeno čuvana u zatvorenom plastičnom balonu.




Unapred pripremljeni “osnovni rastsvori” plavog kamena i krečnog mleka u velikoj meri olakašavaju i ubrzavaju pripremu bordovske čorbe za prskanje. Oba pripremljena "osnovna rastvora" obeleže se etiketom, dobro zatvore i čuvaju van domašaja dece. Kada se ukaže potreba za tretiranjem, 10 litara “osnovne suspenzije” krečnog mleka sipa se u posudu sa 80 l vode i intezivno meša. Potom se mešavini (80+10) dodaje 10 l "osnovnog rastvora" plavog kamena tj. bakar-sulfata (80+10+10 =100) i dobro meša. Time je dobijeno 100 l 1% bordovske čorbe koja se može koristiti. Ako se želi pripremiti jača bordovska čorba, na primer 1,5% onda se sve napred pomenute količine plavog kamena i hidratisanog, “živog” ili gašenog kreča povećavaju za 50%. Tokom tretiranja, prskalicu treba povremeno promućkati da se čorba ne bi taložila.


Da bi se sprečila pojava plamenjače povrća preporučuje se pokrivanje biljaka slamom ukoliko je vreme kišovito i maglovito.





Preparat na bazi sumpora – krečni sumpor


Krečni sumpor efikasan je protiv svih gljivičnih oboljenja sem plamenjače. Može se koristiti tokom cele godine. Ne deluje na viruse. U sastav ovog preparat ulaze: Sumpor i kreč, (kalcium-pirosulfit) sa preko 30% sumpora (24-25 Bº). Za prolećno prskanje se koristi 25%-ni (2 litara krečnog sumpora + 8 litara vode) rastvor. Za letnje prskanje se koristi 0.5%-ni rastvor (0.5 dl. + 10 lit. vode). Pored delovanja na bolesti ima i insekticidno dejstvo na : lisne i štitaste vaši . Krečni-sumpor se rastvara u vodi, ali tvrda voda nije povoljna za mešanje. Idealno je koristiti kišnicu. Iznad 25°C ne tretiramo tečnim sumporom. Idealno vreme za prolećno prskanje je fenofaza kretanja pupoljaka.



KRIOLIT je neorgansko jedinjenje natrijuma, fluora i aluminijuma. Može pomoći u suzbijanju gusenica i insekata. Materijal je toksičan za ribe.


MINERALNO ULjE je smeša ugljovodonika. Preparat se može koristiti kao pomoć u zaštiti biljaka od vašiju, grinja, štitastih vašiju i drugih insekata mekog tela. Mineralno ulje je kontaktni pesticid. Deluje na površini insekta gušeći ih zatvaranjem otvora kroz koje insekti dišu.


INSEKTICIDNI SAPUNI su kontaktni insekticidi posebnog sastava da ne bi razložili površinu zaštitnog voštanog omotača lista. Insekticidni sapun može suzbijati grinje i insekte mekog tela kao što su vaši, i insekte sa usnim aparatom za sisanje.



KREČ I KALCIJUM SULFAT su jedinjenja za kontrolu grinja, kruškine bure i nekih insekata sa usnim aparatom za sisanje. Takođe se koriste za folijarnu kontrolu bolesti. Da bi se izbegla fitotoksičnost, ne primenjivati ih 2-4 nedelje nakon upotrebe mineralnog ulja. Ne koristiti kada je temperatura iznad 29°S.


FEROMONI su hormoni insekata koje deluju kao "hemijski signal" između jedinki iste vrste. Neki su sintetizovani i uglavnom se koriste kao atraktanti (privlače insekte) I korisni su u praćenju pojave insekata. Feromoni se koriste najčešće iz dva razloga: praćenje pojave i brojnosti neke štetočine i u cilju suzbijanja od štetočina - kupus od kupusne muve.




mr Gordana Forgić
Vladimir Sabadoš, dipl.inž.
Jelena Perenčević, dipl.inž.