U organskoj proizvodnji obrada zemljišta se izvodi na način koji u najmanjoj mogućoj meri remeti rad živih organizama zemljišta. Pravilna i pravovremena obrada može poboljšati plodnost zemljišta, a to se karakteriše dobrim vodno-vazdušnim i toplotnim režimom, kapacitetom zadržavanja vode i hranljivih materija u aktivnom sloju zemlje i sl. Često i nepravilno oranje ubrzava gubitak organske materije i pospešuje eroziju.


U organskoj poljoprivredi zemljište se nikada ne ostavlja "golo" (bez useva), jer takvo zemljište je izloženo eroziji, ispiranju hraniva, gubitku organske materije, smanjenju biodiverziteta i ostalim vidovima degradacije. Zato se zemljište van glavne sezone uvek zasejava pokrovnim usevima ili usevima za zelenišno đubrenje.


Ovo navodi na zaključak da bi preoravanje i druge načine obrade zemljišta u organskoj proizvodnji trebalo svesti na minimum ili čak vršiti setvu bez obrade. Zbog toga se u organskoj proizvodnji vrši redukovana ili konzervaciona obrada (smanjen broj i intenzitet operacija) uz intenzivnu primenu pokrovnih useva ili malča koji štite obradive površine od degradacije usled spoljnih faktora (pljuskovi, vetar i sl.).



Značajno je naglasiti da plitko oranje i manji broj operacija u toku proizvodne sezone (redukovana obrada), znači manje mešanje zemljišnih slojeva u kojem je aktivan živi svet zemljišta (biološka plodnost) i sporija razgradnja organske materije.


Redukovana obrada u organskoj proizvodnji uglavnom podrazumeva sledeće operativne mere: plitko oranje i oranje bez plužne daske, plitko razrivanje obradivog sloja, kombinovanje obrade sa setvom. Da bi redukovana obrada dala zadovoljavajuće rezultate, u organskoj proizvodnji je obavezno pokrivanje zemljišta i u tu svrhu se zasejavaju usevi za zelenišno đubrivo i pokrovni usevi.


Zelenišno đubrenje predstavlja zaoravanje sveže nadzemne mase biljaka koje se posebno gaje za ovu namenu sa ciljem da se zemljište obogati organskom materijom radi poboljšavanja fizičkih, bioloških i hemijskih osobina zemljišta. Zeleni usevi se odmah nakon cvetanja pokose i ostave na polju da se prosuše 2-3 dana, nakon čega se obavezno zaoravaju na dubinu od 10-15cm. Zaoravanje zelene mase je najbolje obaviti mesec dana pre setve narednog useva, a može se kombinovati i sa predsetvenom pripremom. Za zelenišno đubrivo smatra se da je najbolje sejati bob, grahoricu, krmni grašak i deteline.


Pokrovni usevi su oni usevi koji se obično ne uzgajaju za komercijalnu upotrebu, već imaju višestruku ulogu u sastavima plodoreda. Glavna uloga pokrovnog useva je to što je koristan za zemljište i druge useve. Kao pokrovni usev mogu se koristiti jednogodišnje ili višegodišnje biljke, koje ostaju na njivama tokom zimskih meseci ili duže (ukoliko se uklapa u plan proizvodnje), s ciljem zaštite zemljišta od erozije i ispiranja hraniva u toku zime ili obogaćivanja zemljišta hranivima i poboljšavanja njegove strukture. Ako se kao pokrovni usev seju leguminoze, zemljište se dodatno obogaćuje azotom. Ako se pokrovni usevi zasejavaju kasno u leto ili jesen, ostaju preko cele zime na polju. U hladnim područjima za tu namenu je pogodno zasejavati grahoricu, raž, detelinu i krmni grašak ili smeše žitarica.





Svetlana Bubanja, dipl.ing.polj.