(Lepinotarsa decemlineata)


Krompirova zlatica (L.decemlineata) je najvažnija štetočina krompira, poreklom iz Severne Amerike, odakle se proširila u Evropu. Sredinom devetnaestog veka ovaj insekt je počeo da prelazi sa prirodnih domaćina (divlje vrste iz familije Solanaceae) na novo selekcionisane i kultivisane sorte krompira. Javlja se na svim lokalitetima gde se uzgaja krompir, osim u planinskim područjima sa većom nadmorskom visinom.


Odrasli insekt ima žute i crne izdužene pege, a dug je oko 10 mm. Ženka polaže narandžasto-žuta jaja na naličju lista, u grupama, iz kojih se pile crvenkaste larve sa crnom glavom i tačkama po telu. Štetočina prezimljva u zemljištu, kao odrastao insekt na dubini 20-25 cm. Iz zemljišta počinje izlaziti kada temperatura na dubini od 10cm poraste na 14°C. Nakon izlaska iz zemljišta, zlatica može živeti bez hrane destak dana. Tek nakon ishrane počinje parenje. Razvoj jaja traje 5-6 dana zavisno od temperature. Razvoj larvi ukupno traje 14-22 dana.


Visoke temperature pogoduju ishrani zlatice, brže dolazi do odlaganja jaja na naličju lista u toku maja meseca i delimično u junu. Ovaj insekt ima četiri larvena stadijuma i dve generacije godišnje. Odrasle zlatice prve generacije javljaju se najčešće u julu kada prave najveće štete. Zlatice druge generacije prave manju štetu, jer se vegetacija krompira zaustavlja, a cima se počinje sušiti.


Krompirova zlatica, pre svega napada krompir ali i druge vrste iz familije Solanaceae,kao što su plavi patlidžan, paradajz ili paprika. Odrasle jedinke i larve prave štete griženjem lišća. Uništavaju lisnu masu kojom se hrane što dovodi do smanjenja prinosa krompira. Ukoliko se ne sprovede zaštita prinos može biti smanjen i do 50%, a nekada čak i da izostane.



U organskoj biljnoj proizvodnji, gde upotreba hemijskih sredstava nije dozvoljena, suzbijanje ove štetočine se može sprovoditi mehaničkim i biološkim merama. Mehaničke mere podrazumevaju sakupljanje imaga i larvi, i njihovo uništavanje. Ovo je moguće raditi samo na manjim parcelama. Biološka kontrola štetočina se zasniva na primeni njihovih prirodnih neprijatelja( predatori, parazitoidi i patogeni). Cilj se postiže prevencijom, redukcijom i odlaganjem napada štetočina.


Prirodni neprijatelji se mogu obezbediti održavanjem prirodne populacije, njenim uvećanjem ili unošenjem ( primena pojedinih biopesticida). Protiv ovog insekta veoma efikasno može da se koristi bakterija Bacillus thuriengiensis tenebrionis. Preparati proizvedeni od bakterije Bacillus thuriengiensis tenebrionis su našli veoma široku primenu u biološkoj zaštiti. Deluje tako što, uneta u telo insekta hranom, bakterija luči toksične kristale koji razaraju crevni trakt insekta. Štetočine prestaju sa ishranom jedan do dva dana nakon unošenja preprata, a uginu nakon 3-5 dana. Druga vrsta bakterija Bacillus thuriengiensis kurstaki, takođe, utiče na smanjenje brojnosti ove vrste.


Registrovani preparati na bazi ove bakterije su D-stop, Z-stop (Bacillus thuriengiensis tenebrionis) koji se koristi za suzbijanje gusenica tvrdokrilaca, BioBit WP Novodor FC (Bacillus thuriengiensis kurstaki), koji se koristi za suzbijanje gusenica leptira.



Knežević Vesna, dipl.inž.polj.