Slično šargarepi, uzgajaju se peršun i celer, i to korenasti i lisnati, sa najčešćom setvom krajem avgusta. Celer zahteva više organske materije od šargarepe. Kod lisnatog peršuna i celera listovi dospevaju za 60-70 dana posle nicanja. Tada se listovi seku, pri čemu se pazi da se ne povredi vegetacioni vrh. Zatim se usev prihrani sa 30-50 g azotnog đubriva po m2 i dobro zalije . U toku vegetacije listovi se mogu seci 3-5 puta.

Za pospešivanje se koristi peršun sa težinom korena 30-60 g. Koren se sadi, pre nastupanja mrazeva, na rastojanju redova10-12 cm i u redu 5-8 cm. Posle sadnje održava se temperatura 10-15 stepeni uz umereno zalivanje, ali intezivno provetravanje. Pri zalivanju treba izbegavati kvašenje listova. Najbolji rezultati se postižu uz dovoljnu osvetljenost.



Listovi persuna beru se za 35-40 dana. Prinos je 5 do 20% veći od težine presađenog korena.

Sva tri varijateta celera-korenasti, lisnati i rebrasti (upotrebljavaju se lisne drške),podjednako se uspešno koriste za dorastanje ili za pospešivanje.
Celer se na dorastanje stavlja u oktobru. Iz njivske proizvodnje vade se biljke celera pre pojave mraza. Sadnja se obavlja na medjurednom rastojanju 10-20 cm, a gusto u redu (na 1 m2 sadi se oko 6-8 kg). Dorastanje se obavlja na temperaturi 6-10 stepeni uz zalivanje svakih 8-10 dana. Listovi se beru u decembru i januaru (prinos 6-9 kg).

Pospešivanje celera može se obavljati sukcesivnom sadnjom, jer se zeleni listovi (za berbu) obrazuju posle 30-35 dana kod lisnatog, odnosno za 40-50 dana kod korenastog dela biljke. Pri tome se može ostvariti prirast listova 10-20% u odnosu na posađeni koren.



Za pospešivanje se koristi koren težine 60-100 g. Koji se čuva u spremištu. Sadi se na rastojanju izmedju redova 10-15 cm i u redu 8-10 cm (1 m2 10-100 korena). Posle sadnje održava se niža temperatura (8-10 stepena), a posle ukorenjavanja viša (18-20 stepena), uz relativnu vlažnost vazduha 60-80%. Zalivanje je retko (svakih 10-12 dana), ali se objekat mora redovno provetravati.

Pospešivanje celera je uspešno kada se gaji u proleće kao međukultura između krastavaca i paradajza. Pri prvoj proizvodnji može se ostvariti prinos od 0.8 kg/m2 zelenih listova, visokog kvaliteta, bogatih C vitaminom.