Cvekla se gaji kao povrtarski usev tek od srednjeg veka,mada su je stari narodi poznavali kao lekovitu biljku. Raširena je skoro u svim zemljama, naročito usrednjoevropskim. U našoj zemlji gaji se na maloj površini, ali se redovno sreće u vrtovima i baštama. Cvekla je zdravo i ukusno povrće od čijeg se korena i mladog lišća spravljaju salate, turšije supe i druga jela. Ona za razliku od drugog povrća,sadrži gotovo isključivo šećer saharozu, koji se nalazi u šećernoj repi.


Cvekla je dvogodišnja biljka; u prvoj godini razvija zadebljali koren i lisnu rozetu, a u drugoj cvetonosno stablo i seme. Zadebljali koren je loptast ili pogačast, ređe konusan; centralni koren prodire duboko. Najveći broj bočnih žila nalazi se u sloju do 40 cm. Lišće je krupno sa izraženom drškom; mladi listovi su zeleni,a kasnije postanu tamnocrvenkasti. Cvetonosno stablo je snažno i razgranato, sa velikim brojem sitnih zelenkastix cvetova. Plod je „klupko“. Klijavost semena se očuva 5-6 godina.


Kod nas,kao i u svetu, gaji se mali broj sorti. Najviše su raširene: egipatska, detroit i bikor.


Biljke cvekle najbolje rastu na dnevnim temperaturama između 15 do 20 °S. Visoka temperatura izaziva jak porast lisne mase i smanjenje prinosa korena. Mlade biljke podnose mrazeve do – 4 °S, a odrasle do – 6 °S.


U prvim fazama razvića cvekla ima veliku potrebu za vodom, a kasnije umerenu. Bolje izdržava nedostatak vode od drugog korenastog povrća; prekomernu vlagu ne podnosi. Najbolje uspeva na plodnom, strukturnom zemljištu, kao što su černozem, rečni nanos i slično. Pogodna su i druga ocedna i rastresita zemljišra. Na teškom, zbijenom zeljištu koren dobija nepravilan oblik.



Na lakom peskovitom zemljišu treba primeniti kombinovano đubrenje stajnjakom (20-30 t/ha) i mineralnim đubrivima: 60-80 kg/ha N,60-8o kg/ha K2O i 120-150 kg/ha P2O5. Na plodnim zemljištima nije neophodno đubrenje stajnjakom. Mineralna đubriva se unose uoči setve, dok se jedan deo ostavlja za prihranjivanje.


Za letnju potrošnju cvekla se seje počev od polovine marta pa do kraja maja; setva u dva ili tri roka obezbeđuje sukcesivno pristizanje mlade, nežne cvekle. Glavni usev cvekle za jesenju i zimsku potrošnju ili za konzervisanje seje se u junu ili početkom jula.


Cvekla se seje u redove na razmaku od 40 cm, a na većim površinama kada se usev neguje i bere mašinama na 60-70 cm. Seme se seje na 2-3cm. dubine. Potrebno je 20 kg/ha semena. Cvekla se mora proređivati jer iz jednog klupka obrazuju se više biljaka. To se čini u vreme formiranja prvih stalnih listova na razmaku 6-10 cm. Usev cvekle treba plitko okopati i jednom prihraniti. Usev iz letnje setve treba navodnjavati dok se mlade biljčice ne ukorene.


Cvekla za letnju potrošnju treba da se bere kad dostigne prečnik 3-4 cm. Mlada cvekla se čupa, čisti od oštećenog lišća i zemlje (dobro je da se i opere) i iznosi na pijacu u vezama od po 4-6 komada. Kasni usev vadi se pre nastupanja jačih jesenjih mrazeva, jer koren cvekle izmrzava na temperaturi od -2 do -3 °S. Cvekla se lako čupa rukom; listovi se odsecaju do glave a korenovi odmah odnose na uskladištenje ili preradu. Prinos cvekle je 20-30 t/ha.





Novica Milenković dipl.ing.polj.