Boranija ( Phaseolus vulgaris) je veoma hranljivo povrće iz roda mahunarki. Poreklom je iz Meksika, ali se koristi u ishrani skoro u svim zemljama sveta. Boranija se preporučuje za ishranu zbog svojih bioloških i lekovitih svojstava.


Boranija i pasulj pripadaju istoj botaničkoj vrsti u kojoj su, s obzirom na način korišćenja, formirane sorte sa kvalitetnom mahunom bez “konca” i pergamentnog sloja, koje zovemo boranija, i sorte sa kvalitetnim, zrelim zrnom različitog oblika, veličine i boje, koje zovemo pasulj.


Boranija dospeva za 45-70 dana (pasulj do 120 dana). Razlikujemo niske sorte boranije i pasulja (50-60 cm) i visoke sorte (preko 3 m) koje se gaje uz potporu (pritku). Niske sorte boranije gaje se bez potpore i odlikuju se ranim sazrevanjem, dobrim prinosom i kvalitetnom mahunama. Pogodne su za gajenje kao glavni, ali i postrni usev. Veoma su rasprostranjene sorte Piker, Galatin 50, Favorit, Harvester, Nijagara, Sprajt i domaće sorte Panonka, Sana i Jasenica. Za berbu najranije stiže Palanačka rana. Od žutih sorti poznata je Maxidor – žuta olovka, zatim Top Krop - zelena olovka.


Od visokih sorti najviše se gaji Jerusalemska (puterica), krupnog, tamnomodrog semena, čije mahune dostižu 15 cm, zatim Starozagorski čep – žute mahune sa ljubičastom šarom i dr.



Boranija traži toplu klimu, ali visoke temperature i suv vazduh izazivaju opadanje cvetova. Najbolje uspeva u umereno vlažnom podneblju. U ravnicama dobro uspeva kao rani prolećni usev. Seme boranije klija na temperaturi iznad 10˚C, pa se seje kada prođu opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva. Na isto mesto u plodoredu može se vratiti posle 4-5 godina, a najbolje ju je gajiti posle okopavina. Seje se u proleće – od 20.aprila do 05. maja i postrno od – 20. juna do 20. jula, ali uz navodnjavanje. Seje se u redove na rastojanju 50 x 4-5 cm što čini 40-50 biljaka po m² sa 100-150 kg semena /ha.


Visoke sorte ( pritkašice) treba sejati na 100 x 60 cm po 4-5 semenki u kućici ili u redu pored ograde ili pletene žice kako bi se biljke sačuvale od poleganja. Setva se obavlja na dubini od 5-7 cm na lakšim zemljištima i na 3-4 cm na težim.


Đubrenje stajnjakom preporučuje se pod predhodnu kulturu da se ne bi prekomerno uvećao sadržaj azota usled čega biljke bujaju, a malo zameću plodove. Azot je potreban u prvim fazama razvoja dok biljke ne počnu da koriste bakterijski azot iz kvržica. Zato se koriste kompleksna đubriva sa visokim sadržajem fosfora. Za svežu potrošnju kod nas se više gaje sorte sa beličastim i žutim mahunama, a za preradu sa zelenim i okruglim.


Boranija se okopava 2-3 puta plitko radi uništavanja korova. Po potrebi se navodnjava, najbolje natapanjem brazdama, pošto veštačka kiša doprinosi širenju bolesti, što poskupljuje proizvodnju korišćenjem sredstava za zaštitu bilja.


Boranija raste dosta brzo i bere se kada su mahune sočne i mesnate sa četvrtinom normalne veličine semena.





Ljiljana Vuksanović