Pikiranje se izvodi da bi se povećao životni prostor biljkama. Pikiranje ima praktični značaj, jer omogućuje da se odgoje i rasade odraslije biljke koje će ranije stići za rod. Pikiranjem se ostvaruje znatna ekonomija rada, materijala i sredstava pa zbog toga ovaj postupak ima široku primenu. Treba istaći da pikiranje ima ekomomsko i agrotehničko opravdanje samo u ranoj proizvodnji povrća.


Pikiranje je po pravilu utoliko uspešnije ukoliko su biljčice mlađe. U praksi se operacija najčešće izvodi kada se na sejancima pojave prva dva stalna listića ili nešo kasnije. Pod normalnim uslovima rasad paprike i paradajza dostigne dostigne takav porast za 20-25 dana posle setve. Zemljište na kom se izvodi pikiranje je smeša supstrata samo u većem procentu baštenske zemlje. Temperatura supstrata treba da je iznad 15 stepeni °S.

















Vađenje sejanaca iz semeništa, kao i samo pikiranje vrši se pažljivo, izbegavajući svaku povredu biljčice. Pikirane biljke se zaliju sa malo vode, a ako je zemlja dovoljno vlažna i vreme oblačno, zalivanje nije nužno. Narednih nekoliko dana u podnevnim časovima biljke treba zaštititi od jakog osunčavanja i dok se biljke ne prime provetravanje leja treba smanjiti, a zatim sve više pojačavati.


Nakon pikiranja temperatura u plastenku ne bi trebalo da prelazi 20 stepeni, 17-18 za vreme oblačnih dana. Kada se formira 4-5 stalnih listova, temperatura se snižava za 2-3 stepena.



Nega rasada

Nega rasada sastoji se od plevljenja korovskih biljaka, zalivanja, provetravanja, prihranjivanja i zaštite. Rasad se pažljivo zaliva jer previše vode može da dovede do prekomernog rasta biljaka ili gušenja mladih biljčica. Ukoliko se pojave korovske biljke suzbijaju se čupanjem. Prihrana se obavlja zavisno od stanja rasada 2-3 puta. Prvo prihranjivanje se vrši 7-10 dana nakon pikiranja, svako naredno po potrebi, i pred rasađivanje na stalno mesto. Veoma je važno svakodnevno provetravanje rasada.





Mira Miljković dipl.ing.