Krastavac je jedna od vodećih kultura u zaštićenoj bašti. Zbog veće tolerantnosti prema nedostatku svetlosti, uspešno se gaji u zimskom periodu. Odgovarajuća temperatutra presudno utiče na porast i plodonošenje krastavaca. Za krastavac su nepovoljne visoke temperature ( preko 35 stepeni ) koje mogu da se javljaju u proleće, pa se tada primenjuje zasenjivanje objekta. Ima povećane zahteve za vodom i u punom razvoju gube transpiracijom 2,5-4 litara vode dnevno po metru kvadratnom, te je najvažnije uskladiti zalivanje sa temperaturom i insolacijom. Po oblačnom vremenu mlade biljke treba zalivati manje i samo u zoni korena, a kod viših temperatura može se površinski zalivati, jer se tad time ujedno snižava temperatura i stvara povoljna vlaga vazduha.


Krastavci u zaštićenoj bašti rastu vrlo brzo i daju visoke prinose, pa zbog toga zemljište mora biti dobro obezbeđeno pristupačnim hranljivima, rastresito i sa dobrim vazdušnim i visokim vodnim kapacitetom. Zato se obično sade na zemljištu koje je obilato đubreno organskim i mineralnim đubrivima. Krastavac veoma dobro reaguje na povećanu koncentraciju ugljen dioksida koja dovodi do intenzivnije fotosinteze i do povećanja prinosa.


Krastavac se u zaštićenoj bašti proizvodi najčešće preko rasada gajenog u saksijama, hranjivim kockama ili plastičnim vrećicama. Sadnja dobro odnegovanog rasada obavlja se u prethodno pripremljenom objektu, kada je zemljište zagrejano do 16 stepeni Celzijusa. Korenov vrat je osetljiv, pa kod sadnje treba paziti da se biljka puno ne pritiska. Kada se korenčići počnu pojavljivati na površini, gredica se pokrije slojem od 5 cm. smeše treseta i kompostiranog stajnjaka.


U toku vegetacije osim održavanja temperaturnog i vodnog režima primenjuje se : okopavanje, prihranjivanje, zaštita i specifične mere: vezivanje uz potporu, regulisanje rasta i podmlađivanje. Okopavanje se obavlja redovno, jer krastavac ne podnosi zbijeno zemljište.



Prihranjivanje se obavlja 3-4 puta u toku vegetacije sa 20-25 g/m kvadratnom NPK đubriva, a krastavac povoljno reaguje i na primenu folijarnog đubriva. Načini regulisanja rasta krastavca su različiti, a najčešće se primenjuje odstranjivanje svih cvetova s bočnih grana glavnog stabla do oko 60 cm. visine biljke. Kada vrh glavnog stabla dođe do gornje žice objekta - savije se na dole. Regulisanje rasta može se obavljati zakidanjem ženskih cvetova i grana koja se javljaju do prva četiri lista. Grane drugog reda zakidaju se iznad 4-5 listova. U celini način obrazovanja biljke krastavca zavisi od tipa sorte, vremena proizvodnje a cilj je dobiti raniju produkciju, forsirajući obrazovanje ženskih cvetova.


Podmlađuje se savijanjem stabla i plitkim ukopavanjem u zemlju na delu na kojem izbija list. Ubrzo će se formirati novi koren i nova grana, koja se zatim vodi kao glavno stablo. Vezivanje se u praksi obavlja uglavnom na dva načina : pomoću špalirnih mreža ili uz kanap. Korov se suzbija okopavanjem a najčešće bolesti krastavca su pepelnica, plamenjača, mozaik i uvenuće. Najbolji lek je zdravo seme.


Salatne sorte dospevaju za berbu za oko 60 dana a kasnije svaka 2-3 dana. Kornišoni se beru svaki ili svaki drugi dan a učestale berbe omogućavaju obrazovanje novih plodova, a kod kornišona plodova prve klase. Posle berbe usev treba zaliti a po potrebi i prihraniti jer zdrava vreža i zeleni listovi znače duži period plodonošenja i veći prinos.