Najveći broj baštovana, korove, smatra svojim najvećim neprijateljem, te na sve moguće načine pokušavaju da ih iskorene. Baštovani sanjaju o tome da im je svaka lejica čista, bez i jednog korova a takođe i prolazi između lejica, te sve svoje sile usmeravaju ka tim radnjama, uništavanju korova, jer u mnogim priručnicima tako piše.


Reći ću nekoliko reči u odbranu korova:

Korovi, to su one biljke koje su sposobne da prežive i na kultivisanom zemljištu pored sve mogućeg preoravanja, prekopavanja, okopavanja, košenja prskanja otrovnim supstancama pa čak i paljenja. Korov vidimo kao nekakvo zlo i nesreću za nas. Ali ako bi znali da pogledamo drugu stranu korova, videli bi da su oni čak i korisni za nas.


Korovi su nepoželjni i sa njima se treba boriti u početku leta, dok su naše, kultivisane biljke još male ili tek iznikle. Kada naši usevi poodrastu i ojačaju nema potrebe za suzbijanje korova, samo im treba obuzdati rast kako ne bi gušili naše kultivisane biljke a što je najvažnije da se ne bi osemenile.


Pod ovim uslovima korov može da igra pozitivnu ulogu kao živi malč da šttiti zemlju od pregrevanja i isušivanja. Za to su najbolje nisko rastuće biljke, kao što je recimo miševina. Korov koji se već razrastao treba isčupati i ostaviti na lejici kao malč, nikako ne uklanjati odatle. Razlaganjem oni obogaćuju zemlju, korenje koje je ostalo u zemlji je hrana za naše bakterije i za naše kultivisane biljke. Zapamtite uginula biljka nam daje mnogostruko više nego što je uzela, jer 95% njene težine je pridobila iz vazduha. Na ovaj način ste dobili organsko đubrivo iz ničega i za ništa, ( ne košta vas ni jednu paru )



Na ovaj način ćete zemlju obogatiti azotom, više nego bilo kojim đubrivom, kompostom, najviše azota će vam dati kopriva i bela detelina, koji često rastu na stazama i travnjacima, ukoliko ih nemate posejte ih. Fosfor vam daju višegodišnje biljke sa dubokim korenovim sistemom, kao što su maslačak i kiseljak. Mnoge trave sadrže kalijum i kalcijum, kamilica, kopriva, hajdučka trava, maslačak, čkalj.


Korovi u svojim tkivima, akumuliraju više elemenata u tragovima, nego kultivisane biljke,(sećate se da smo pisali da su biljkama potrebni elementi u tragovima a ne u izobilju da bi mogle da nam daju što veći prinos). Kamilica i hajdučka trava akumuliraju sumpor i cink, mišjakinja i bela detelina molibden. Praveći EM-ekstrat od ovih korova i Bajkala EM-1, dobijamo odlično folijarno đubrivo, za naš povrtnjak.


Dakle ako korovom pravilno upravljamo može nam biti od velike koristi.



Jovan Drobnjak