Mikrobiologija đubriva obuhvata mikrobiološke procese koji se odugravaju u toku spremanja organskih đubiva na jednoj strani i mikrobioloških đubriva odnosno biopreparata na drugoj strani. U organsko đubrivo ubrajamo stajsko đubrivo i komposte u kojima se tokom spremanja odigravaju značajni mikrobiološki procesi.


Organska đubriva nastaju procesima humifikacije organskih ostataka u gazdinstvima, što na kraju dovodi do stvaranja humusnih materija. Ti procesi teku obično burnije i brže nego u samom prirodnom zemljištu, pa se otuda ovaj tip humifikacije obično naziva ’’zgorevanjem’’ organskih đubriva, ili ’’zrenjem’’ organskih đubriva.


Kada se govori o mikroorganizmima u pripremanju stajnjaka pre svega se radi o jednoj posebnoj grupaciji mikroorganizama koji su poznati kao koprofilni mikroorganizmi, koji su još za vreme boravka u organima za varenje hrane kod životinja već obavili uveliko proces same humifikacije organskih ostataka u izmetu. Otuda nije nikakvo čudo što je izmet kod mnogih domaćih životinja najčešće već upola humifikovana masa, što je od posebnog značaja za dalji tok zagrevanja stajskog đubreta. Koprofilni mikroorganizmi obuhvataju čitav niz različitih mikroorganizama (bakterija, gljiva, aktinomiceta, delom i pra životinja), koji su zaista u stanju da obave već sve poznate transformacije pojedinih jedinjenja iz svežeg organskog đubreta do stvaranja humusa, ali tek pod ovim posebnim uslovima u đubrištima. Tu se posebno ističu izvesni predstavnici termofilnih mikroorganizama, pre svega za obavljanje procesa celulolize (razlaganje celuloze) iz prostirke u svežem stajskom đubretu.



Proces zgorevanja stajskog đubreta može se obavljati na tri načina:

1. Toplo zagrevanje stajskog đubreta,
2. Hladno zagrevanje stajskog đubreta,
3. Blagorodno zagrevanje stajskog đubreta,

i uglavnom zavisi od regulisanja pojedinih osnovnih ekoloških uslova od strane čoveka.




Igor Ristić dipl.ing.