U zavisnosti od klimatskih i zemljšnih uslova, načina navodnjavanja i bioloških osobina vrste, povrće se gaji na ravnoj površini, na lejama, u fitarijama i brazdama.


Gajenje povrća na ravnoj površini.

Primenjuje se za one useve koji se gaje bez navodnjavanja ili se navodnjavaju veštačkom kišom. Na ravnoj površini omogućava se gusta setva (sadnja) i pravilan raspored biljaka. Ovaj način omogućava primenu mehanizacije za izvođenje čitavog niza agromera. Na ravnoj površini je najmanje kolebanje zemljišne vlage i ispiranje hranljivih materija.


Leje.

Često se primenjuju za gajenje povrća koje se seje s jeseni i rano u proleće. Širina leje može da varira između 120 i 150 cm, visina 20-30 cm, a dužina prema potrebi. Između leja ostavlja se širina 40-60 cm. Leje omogućavaju bolje ceđenje suvišne vode u toku zime i rano proleće, a u toku vegetacije navodnjavanje tekućom vodom koja ide stazom i upija se u leje.



Fitarije.

To su u stvari udubljene leje najčešće široke 80-120 cm, duboke 15-20 cm i 5-10 m duge. Najčešće se primenjuju na malim površinama za useve koji se moraju obilno navodnjavati (paprika, praziluk i celer). Navodnjavanje se vrši natapanjem, tj. upuštanjem vode u fitarije. Gajenje povrća na ovakav način treba vršiti samo na propustljivim, toplim zemljištima s niskim nivoom podzemne vode.


Brazde.

Primenjuju se za useve koji se navodnjavaju po sistemu natapanja brazdama. Brazde se otvaraju u pravcu pada terena, njihova širina može da se kreće između 40 i 60 cm, a između njih se ostavlja greben 30-50 cm. Brazdanjem se površina isparavanja znatno povećava, što dovodi do bržeg prosušivanja, posebno grebena, usled čega je vodni režim podložniji kolebanju.Brazde se prave rano u proleće neposredno pred setvu, odnosno sadnju povrća. One se mogu izvlačiti mašinama ili ručno.





Violeta Veličković, dipl.ing.