Paprika se u našim uslovima uglavnom proizvodi iz rasada. Proizvodnjom preko rasada produžava se vegetacija, povećava se broj berbi a time i ukupan prinos. Obezbeđuje se i ranije pristizanje što je veoma značajno.


U proizvodnji rasada je veoma bitno da se proizvede kvalitetan rasad jer je dokazano da od kvaliteta rasada kod paprike u velikoj meri zavisi ukupna produkcija biljke pa i sam prinos.Rasad paprike se proizvodi u različitim vrstama zaštićenog prostora kao što su tople leje, razne vrste plasteničkih tunela, plastenici i staklenici.Bez obzira na vrstu zaštićenog prostora za ranu i srednje ranu proizvodnju neophodno je obezbeđenje dopunskog zagrevanja dok je za kasnu proizvodnju paprike rasad moguće proizvesti bez dopunskog zagrevanja.


Rana proizvodnja paprike obezbeđuje se proizvodnjom preko pikiranog rasada sa setvom krajem januara ili početkom februara i rasađivanjem krajem aprila i početkom maja.Prva berba iz rane proizvodnje može se obezbediti krajem juna i početkom jula.


Srednje rana proizvodnja paprike u našim uslovima je i najrasprosranjenija i obezbeđuje se setvom u tople leje ili druge vrste zaštićenog prostora sa dopunskim zagrevanjem.Proizvodnja rasada za ovaj rok odvija se obično bez pikiranja sa setvom u martu, rasađivanje u maju a prvi plodovi se beru krajem jula i početkom avgusta.



Kasna proizvodnja paprike obezbeđuje se proizvodnjom rasada u zaštićenom prostoru bez zagrevanja.Pri kasnoj proizvodnji iz rasada setva se obavlja krajem marta i početkom aprila, rasađivanje krajem maja i početkom juna i prva berba pristiže krajem avgusta i početkom septembra.Proizvodnja rasada za ranu proizvodnju paprike je dosta skupa a i zbog pikiranja koje se kod rane proizvodnje izvodi ona se kod nas takoreći i ne primenjuje.


U proizvodnji rasada paprike neophodno je obezbediti veoma kvalitetno seme koje predhodno treba ispitati. Prvenstveno treba utvrditi klijavost i energiju klijanja. Seme treba pre setve obavezno dezinfikovati suvim ili vlažnim postupkom zbog uništavanja patogena na njemu. U tom cilju seme treba potopiti u 2% rastvor natrijumhidroksida (NaOH) u trajanju od 10-30minuta a zatim seme treba dobro isprati čistom vodom.Slični efekti se postižu i potapanjem semena u 15% rastvor trinatrijumfosfata (Na3PO4) u trajanjku od 20minuta i nakon toga seme dobro isprati vodom.


Radi ubrzanja klijanja i nicanja seme paprike se pre setve često kvasi ili naklijava.Navlaženo ili naklijalo seme znatno pre niče, to je značajno jer seme paprike i u povoljnim uslovima sporo niče. Nakvašeno nabubreno i naklijalo seme može da se seje samo uz idealne uslove vlažnosti i temperature pa bi probuđena klica mogla da nastavi probuđene procese prilikom setve, u lošim uslovima treba koristiti normalno suvo seme. Količina semena dobre klijavosti kreće se od 7-8g po metru kvadratnom kod srednje rane i kasne setve. Optimalni sklop biljaka za obezbeđivanje kvalitetnog rasada je 600-700 biljaka po kv-metru.


Setva se obavlja ručno omaške ili sa vodom u kanti sa rešetkom, mada može i mašinski sejalicama ako se radi na većem prostoru. Nakon setve zemlju treba dobro zaliti a zatim po površini primeniti neki od insekticida.
S obzirom da je paprika toploljubiva biljka treba voditi računa o temperaturnim uslovima a naročito u fazi klijanja i nicanja. Sa nicanjem paprike nužno je voditi računa o dobroj osvetljenosti biljaka i blagom snižavanju temperature (oko 18 stepeni S).


Nega rasada se sastoji u redovnom zalivanju, zaštiti od bolesti, prihranjivanju i kaljenju rasada. Kod zalivanja rasada neophodno je voditi računa o temperaturi vode koja treba da je približno optimalnim zahtevima ove boljne vrste. Zalivati ne treba često nego ređe i sa većom količinom vode. zaštitu treba obavljati svakih sedam dana i to fungicidima koje treba kombinovati tako da ima i bakarnih preparata radi suzbijanja bakterijoza.


Prihranjivanje se može kombinovati sa zaštitom od bolesti i to fertikarom ili nekim drugim kompleksnim đubrivom za folijarnu prihranu dva puta u fazi 2 i 4 stalna lista. Od momenta nicanja do rasađivanja ne treba da prođe više od 50-60 dana. To znači da normalno razvijen rasad za rasađivanje sa 6 stalnih listova treba da se dobije za što kraće vrema.U proizvodnji rasada veoma je bitno i kaljenje biljaka koje počinje sedam dana pre sadnje. Tada se biljke slabije navodnjavaju a zaštićeni prostor se intezivnije provetrava po mogućnosti otkriva.


Kvalitetan rasad u momentu rasađivanja treba da ima sledeće karakteristike:

- elastično i zbijeno stablo visine 16-20 sm

- sa 6-10 dobro razvijenih listova,

- sa dobro razvijenim korenom naročito bočnim žilama.









Zoran Milosavljević dipl.ing.ratar.-povrtar.