Rasad je važan za uspeh celokupnog ciklusa gajenja biljaka.Njegov kvalitet odlučujuće utiče na prinose i kvalitet.Od nege izniklih biljaka zavisi da li ćemo dobiti snažan, zdrav i dobro razvijen rasad.


U mere nege rasada spadaju:



Održavanje temperature.

Ova mera nege je od presudnog značaja za dobijanje zdravog i normalno razvijenog rasada. Optimalna temperatura za razviće sejanaca u toploj leji za rasad paradajza, plavog patlidžana, paprike i krastavaca kreće se od 18-20 °S vazduha i 20-22 °S zemljišta . Po oblačnom danu i noću ta temperatura je za 2-4 °S niža. Za rasad kupusnjača, salate i sličnih biljaka temperatura vazduha treba da je 10-15 °S, a temperatura zemljišta 2-3 °S viša.

Treba napomenuti da prekomerno visoka temperatura, naročito ako je oblačno i vlažno vreme, izaziva brz rast rasada te on postaje nežniji. Takođe, nagla i velika kolebanja temperature izuzetno štetno deluju na sejance, a naročito na sejance krastavca i paprike. Regulisanje toplote u toplim lejama koje se zagrevaju razlaganjem organskih materija, vrši se isključivo otvaranjem i zatvaranjem prozora na lejama.Kod leja koje imaju druge vidove grejanja (grejači), toplota se održava regulisanjem priticanja toplote i provetravanjem.




Zalivanje.

Održavanje potrebne vlage u zemljištu je neophodna mera u okviru nege sejanaca.Kod zalivanja se mora dobro paziti da se ne zaliva ni previše ni isuviše malo, jer se i jedno i drugo jako negativno odražava na biljke.

Zaliva se mlakom vodom (t 25-30 °S). Na 1m2 rasada u leji dovoljno je 10-15 l vode za zalivanje, što umnogome zavisi od gustine sklopa biljaka i njihovog uzrasta . Zimi se zaliva rasad u prepodnevnim časovima, kada je spoljna temperatura iznad 6 ili 10 °S. Sa otopljavanjem zalivanje se vrši u popodnevnim časovima od 14-16 h. Zalivanje treba izbegavati kada je jako sunce. Ukoliko mora tada da se zaliva, preporučujemo da odmah nakon zalivanja biljke zaseni, kako ne bi sunčevi zraci, prelamajući vazduh kroz kapi vode, izazvali ožegotine na lišću.



Osvetljavanje.

Pošto se rasad u toploj leji u vreme kada ima malo sunčanih dana, treba gledati da se maksimalno iskoristi dnevna svetlost što maksimalnije. Čim sunce ugreje, bez obzira ako je napolju hladno, treba dići asure i druge pokrivače sa tople leje. Veliku grešku čine odgajivači rasada ukoliko ne skinu asure preko celog dana.To verovatno rade da rasad ne bi izmrznuo, ali greše. Asure predveče treba vratiti što kasnije. Samo se u izuzetno hladnim danima leje mogu kasnije otkriti i ranije pokriti.Bitno je s ovim u vezi i da staklo na prozorima bude uvek čisto.




Provetravanje.

To je svakodnevna radnja kojom se reguliše temperatura u toploj leji, smanjuje suvišna vlaga, propušta svež vazduh i ispušta iskorišćen vazduh.Provetravanje hladnim danima vrši se u najtoplijem delu dana (10-12 h) i to na taj način što se prozori na leji brzo dižu i spuštaju. Prozor se diže na suprotnoj strani od pravca vetra.Ako je temperatura veća od 8 °S, onda se provetravanje vrši tako što se prozori podignu sa suprotne strane od pravca vetra i tako ostave duže vreme. Kada nastupe topli dani onda se prozori drže otvoreni tokom celog dana ili se skinu kako bi rasad očvrsnuo.




Zasenjivanje .

Ako posle dužeg oblačnog vremena nastupe sunčani dani, onda preko leja treba staviti neki zastor ili asure, kako sunčevi zraci ne bi oštetili rasad. Nisu retki slučajevi kada usled ovakve pojave, a da se ne izvrši zasenjivanje, sunčevi zraci oštete rasad . Zasenjivanje ne treba primenjivati ukoliko nema potrebe za tim, jer takođe može da bude i štetna mera ukoliko se primenjuje bez preke potrebe.




Plevljenje.

Korovi su veoma štetni za biljke u toploj leji.Ako je dezinfekcija zemljišta izvršena vodenom parom ili nekim fumigatom, u toploj leji neće biti korova.Ako se ipak pojave korovske biljčice, treba ih dok su još mlade počupati.Plevljenje se obavlja u toplijem delu dana, pošto je rasad u toploj leji prethodno zaliven.




Prihranjivanje.

Iako su zemljišni supstrati u kojima se gaji rasad u toploj leji napravljeni tako da biljke imaju optimalne uslove hranidbene za svoj razvoj, ipak u tim rastvorima može doći do toga da nekog hranidbenog elementa ima u manjku a nekog u višku. Manjak nekog hraniva se nadomeštava prihranjivanjem.

Rasad se može prihranjivati organskim i mineralnim đubrivima i mikroelementima. Rasad se prihranjuje vodenim rastvorom nekog hraniva putem navodnjavanja ili putem folijarne prihrane. Ako se prihranjuje putem navodnjavanja, obično je to 2-3 puta, gde se koristi slaba koncentracija rastvora (na 10 l vode obično se koristi oko 5 g aktivnog hranljivog elementa u đubrivima) . Ako se izvodi folijarna prihrana , biljke se prihranjuju preko lista, najčešće 2-4 puta. Ukoliko je rasad izdužen ili kao zaštita od mraza, rasad se prihranjuje u fazi 4 - 6 lista 0,5% rastvorom kalijumovih đubriva , čime se pospešuje razvoj korena, povećava se čvrstina stabla i povećava se otpornost biljaka.




Zaštita rasada.

U zaštićenim prostorima za proizvodnju rasada veštački se održavaju optimalni uslovi za razvoj biljaka, ali se samim tim stvaraju i uslovi za razvoj korova, raznih bolesti i štetočina. Biljke su dok su mlade osetljivije na korove, bolesti i štetočine, nego u poodmakloj fazi razvoja. Za zaštitu rasada od bolesti, korova i štetočina postoji širok spektar preparata, mada ih treba primenjivati u slabijim koncentracijama iz razloga što su biljke dok su u fazi rasada osetljivije.




dipl.ing.polj. Vladica Gavrilović