Uspešna i ekonomski isplativa proizvodnja povrća u zaštićenom prostoru podrazumeva upotrebu zdravog i kvalitetnog rasada. Osnovni uslovi za uspešnu proizvodnju rasada povrća su:


- temperatura,
- relativna vlažnost vazduha,
- kvalitet, jačina i dužina trajanja osvetljenja,
- temperatura i sastav podloge u kojoj se proizvodi rasad,
- voda,
- sadržaj hranljivih materija,
- vegetacioni prostor.


Rana proizvodnja rasada u našim uslovima najčešće se obavlja u toplim lejama koje mogu biti različitog tipa i namene zavisno od ekonomske moći proizvođača. U poslednje vreme veliki broj proizvođača koristi kontejnerske sisteme, saksije, hranljive kocke ili plastične vreće koji su praktičniji ali su skuplji, dok kod “sitnijih proizvođača” i dalje je zastupljen tradicionalni način proizvodnje (proizvodnja u lejama).Naša preporuka je da za setvu treba koristiti dezinfikovano i kvalitetno seme visoke biološke vrednosti.


Proizvodnja rasada povrća jedan je od najvažnijih “momenata” u proizvodnji povrća, jer od njega zavisi i uspeh celokupne proizvodnje. Iskusni povrtari znaju da od kvaliteta proizvedenog rasada direktno zavisii prinos i kvalitet, odnosno ekonomska opravdanost proizvodnje.


Rasad povrća je mlada biljka koja se nalazi u fazi 4-10 stalnih listova, ima dobro razvijen korenov sistem, ima čvrsto i elastično stablo. Znajući da se rasad gaji u zaštićenom prostoru, biljke imaju skoro idealne (optimalne) uslove za rast i razviće. U rasadničkom periodu većina povrtarskih biljaka prolazi kroz 4-5 etapa organogeneze. To je najznačajniji period za formiranje prinosa. Zato od uslova uspevanja u ovom periodu zavisi morfološki kvalitet (visina biljke, raspored listova, moć i razgranatost korena), kao i vreme cvetanja i plodonošenja biljke. Za svaku vrstu u vreme sadnje rasad mora biti optimalno razvijen, što omogućava brzo obnavljanje korena i dalji rast i razvoj biljke. Ako se zasadi suviše mlad rasad, on se brzo ukorenjuje ali sporije raste, dok se zastareo rasad sporije obnavlja i zbog toga se deo listova suši. Prilikom proizvodnje rasada koji se ne pikira, treba planirati oko 20%, a ako se pikira 10-15 % biljaka više nego što je potrebno za određenu površinu.



Pri ranoj proizvodnji rasada najbolje uslove pružaju objekti sa grejanjem (vazduha i zemljišta), koji imaju mogućnost regulisanja temperature, svetlosti, vlage, ishrane, dok za srednje ranu proizvodnju dobro mogu poslužiti i objekti bez dopunskog zagrevanja. Za većinu toploljubivih kultura ( paprika, paradajz, krastavac) optimalna temperatura za nicanje je 25-28 °S. Vrlo je bitno da se nakon nicanja smanji temperatura na 18-20 stepeni °S, a kada se pojave prvi pravi listovi temperatura se održava na nivou optimuma, sve do perioda kaljenja nedelju do dve pre rasađivanja), kada je temperatura nešto niža.


Za proizvodnju rasada neophodno je dovoljno svetlosti, jer bez dovoljno svetlosti rasad postaje izdužen, i rast se usporova. Dopunsko osvetljavanje rasada ubrzava zrenje plodova za 20-25 dana, a povećava i ukupan prinos za 25-30%.


Ako se rasad proizvodi u lejama za zemljišnu smešu treba koristi plodnu zemlju bez korova. Zemlju treba pomešati sa zgorelim stajnjakom ili kompostom, tresetom i rečnim peskom. Uloga stajnjaka je da poboljšava hranljivu vrednost, a pesak i treset da daju rastresitost smeši. Najčešći odnos je 2-3 dela stajnjaka, 2-3 dela zemlje i deo treseta ili peska. Nije poželjno koristiti zemlju na kojoj su upotrebljeni herbicidi.


Površinski zemljišni sloj mora biti idealno pripremljen, bez neravnina u ulegnuća, a pripremljeni zemljišni sloj bi tebalo da bude 10-15 cm dubine. Setva u sterilisano ili dezinfikovano zemljište obavlja se kada se zemljišni sloj zagreje. Posle setve seme se pokriva slojem sitnog, prosejanog komposta ili zemljišne smeše. Debljina sloja kojim se vrši prekrivanje semenaje od 0,5 - 1,5 cm za celer, papriku, paradajz i plavi patlidžan, a krupno seme kao što su dinja, lubenica, krastavac i tikvice prekrivaju se slojem od 2,5-3 cm.


Mlade biljke imaju velike potrebe u hranivima. Istovremeno, veliki je broj biljaka na relativno malom prostoru. Rasad se može prihranjivati raznim vrstama đubriva, namenjenih za folijarnu prihranu. Ovim đubrivima rasad se prihranjuje 2-4 puta, s’ tim da je prvo prihranjivanje kada rasad ima 2 stalna lista. U fazi 4-6 listova, u periodu kaljenja, poželjno je rasad prihraniti 0.5% rastvorom kalijumsulfata, čime se postiže veća čvrstina biljaka, razvija bolji koren i povećava opšta otpornost biljaka.


Za normalan razvoj biljke potrebno je dovoljno vode. Voda za zalivanje treba da je hemijski i biološki čista, preporučljiva temperatura je 18-20 °S. Zaštita rasada od bolesti i štetočina je obavezna mera. Preporučljivo je redovno provetravanje zaštićenog prostora kao preventivna mera protiv gljivičnih bolesti.




Jelena Stojiljković