Zaštita bilja u organskoj proizvodnji ne predstavlja prostu zamenu pesticida koji se primenjuju u konvencionalnoj poljoprivredi pesticidima koji su dozvoljeni u organskoj. Kontrola organizama koji ugrožavaju prinos u organskoj proizvodnji oslanja se pre svega na otpornost sorti, korisne organizme, plodnost zemljišta, agrotehničke i fizičke mere, rotaciju useva, zdrav reprodukcioni materijal. Preventivne, agrotehničke, mehaničke i fizičke metode moraju biti “prvi izbor” u kontroli štetnih organizama u organskoj poljoprivredi. Tek ako postoji opravdan razlog i neophodnost primenjuju se neke od aktivnih supstanci koje su dozvoljene po direkt. EC 889/2008, Anex II odnosno domaćim propisima (zakon i pravilnici).


U organskoj poljoprivredi gaje se prevashodno lokalne autohtone ili novostvorene sorte otporne prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama. Pored otpornih i manje osetljivih genotipova biljaka u zaštiti u organskoj poljoprivredi postoje značajne mogućnosti korišćenja biopesticida u širem smislu: botaničkih insekticida mikrobioloških insekticida i biofungicida, bioherbicida. Biopesticidi u širem smislu predstavljaju:

- mikrobiološke insekticide i fungicide (gljive. bakterije, virusi);

- entomofagne nematode (nematode koje parazitiraju štetne insekte);

- pesticide derivate biljaka (botanički pesticidi);

- feromoni (egzohormoni - insekata; seksualni atraktanti);

- predatori i parazitoidi (insekti koji se hrane štetnim insektima).



Botanički insekticidi


Azadirahtin je jedinjenje izdvojeno iz neem drveta. To je insekticid širokog spektra, koji deluje i kao repelent (odbija štetočine), regulator rasta i insekticid. Neem ulje ima takođe insekticidna svojstva. Ove supstance suzbijaju vaši, minere lista, gusenice zemljomerki, leptire moljce, tripse, štetočine lista i grinje.

Preparat:
Diractin: insekticid biljnog porekla ekstrakt biljke neem. Sadrži azadirachtin A 32 g/l. Doze primene: 0,75-1,5 l/ha. Koristi se u suzbijanju: biljnih vašiju, tripsa, leptirastih vašiju, cikada na: povrću, jabuci, kruški, šljivi, jagodi, breskvi, kajsiji, vinovoj lozi. U našim uslovima u ogledima korišćen je i preparat NeemAzal.




Piretrin je prirodni insekticid izolovan iz praha osušenih glavica cvetova biljke Chrysanthemum cinerariefollium. Primenjuje se u suzbijanju vašiju, gusenica, tripsa i moljaca.

Preparati:
Pyros - nsekticid na bazi prirodnog piretrina. Koristi se u dozi od 70-100 ml na 100 l vode, u voćarstvu i ratarstvu za suzbijanje štetočina u organskoj poljoprivredi;

Show - insekticid prirodnog porekla na bazi rotenona 2% i piretrina 0,5%. Doze primene: 0,7-0,9 l na 100 l vode. Koristi se u suzbijanju: vašiju, tripsa, grinja, stenica, larvi sovica na: jagodi i vinovoj lozi.

Piretrin pripada insekticidima širokog spektra i toksičan je i za korisne vrste ali je taj negativan uticaj manji zbog činjenice da se na lisnoj površini kratko zadržava insekticidna svojstva zbog svoje fotonestabilnosti. Piretroidi su sintetički piretrini otrovniji za insekte od piretrina. Piretroidi se ne mogu koristiti u organskoj proizvodnji.




Rotenon je takođe estrahovan iz biljaka rodova (botanički pesticid). Deluje kao kontaktni i degestivni insekticid. Rotenon je sporodelujući preparat za bube, žiške, puževe, gusenice, tripse, i grinje. Veoma je efikasan protiv insekata sa usnim aparatom za grickanje, rane faze u razvoju gusenica koji se hrane listom, sa manjim uticajem na starije gusenice. Rotenon je kratkog dejstva u prirodi i često pristupačan u formulaciji koja sadrži piretrin. Rotenon nije toksičan za pčele.

Preparat:
Rotena. insekticid biljnog porekla ekstrakt biljke Derris elliptica, sadrži 6% rotenona. Doze primene: 0,25-0,3 l na 100 l vode. Koristi se u suzbijanju: lisnih vašiju, lisnih buva, grinja, smotavaca, cvetojeda, na:
jabuci, kruški, šljivi, breskvi, vinovoj lozi.

Riania je biljni derivat, često kombinacija piretrina i rotenona. Pomaže u zaštiti od jabukinog smotavca, tripsa, larve kukuruznog moljca. Toksičan je za ribe i druge vodene organizme, kao i sisare. Neophodna je zaštitna odeća pri primeni ovog preparata jer izloženost može biti opasna po zdravlje.

Sabadila je biljni derivat i može se koristiti kao prašivo rastvorivo u vodi. Koristi se kao kontaktni i digestivni insekticid. Sabadila se može koristiti za suzbijanje insekata sa usnim aparatom za sisanje i tripsa. Toksičan je za pčele.





Mikrobiološki insekticidi


Bacillus thuringiensis (opšte ime je Bt) je mikrobiološki insekticid na bazi toksina bakterije Bacillus thuringiensis. Različiti sojevi bakterije suzbijaju različite štetočine. Bt var. kurstaki (EG2348) i Bt var. barliner inficiraju gusenice i larve, Bt var israelensis inficira larve insekata koji lete uključujući i komarce, B. popillae i B. lentimorbus inficiraju larve japanskih pivaca u zemljištu. Primena preparata Bt u poljoprivredi daje velike mogućnosti obzirom na specifičnosti vezane za mehanizam delovanja ekološke karakteristike. Na našem tržištu u postupku registracije su preparati: Lepinox plus,
Rapax, Wormox.


Beauveria bassiana je gljiva čije hife prodiru u telo insekata i izazivaju njihovo uginuće. Na telu uginulih insekata stvaraju se spore navedene gljive koje omogućavaju dalje širenje. Visoka vlažnost je pogodna za razvoj gljive, infekcija nastaje u periodu od 24-48 sati, a insekati uginjavaju nakon 3-5 dana. Postoji više sojeva koji ispoljavaju patogenost prema raznim vrstama insekata. Kod nas je u postupku registracije B.
bassiana ATTC 74040 – preparat Naturalis. Efikasan je u kontroli bele leptiraste vaši, grinja, tripsa, žičnjaka.


Jedna od aktivnih supstanci iz grupe dozvoljenih je i spinozad koji nastaje fermentacijom
aktinomicete Saccharopolysora spinosa (retka vrsta končaste bakterije, prisutna u zemljištima na
ostrvima, daje mu “zdrav” miris). Spinozad ispoljava brzo insekticidno delovanje, digestivno i
kontaktno, nije klasičan sistemik ali ima ograničeno sistemično delovanje. Zbog moguće
rezistentnosti ne primenjivati ga više puta sukcesivno u jednoj vegetaciji. U vodi se sporije
razlaže, a u zemljištu degradacioni produkti zadržavaju biološku aktivnost više meseci. Toksičan
je za pčele i puževe, slabo toksičan za sisare. Efikasan je u kontroli defolijatora: larvi krompirove
zlatice, gusenica leptira, manje je efikasan u suzbijanju biljnih vašiju, tripsa i stenica.



Biofungicidi


Fusarium oxysporum Schlechtendal (soj Fo 47) je gljiva koja je izolovana iz zemljišta na jugu Francuske, i predstavlja nepatogeni (avirulentnu) soj patogene vrste istog naziva. Na gajenim biljkama ona je konkurent istoimenoj patogenoj vrsti. Koristi se u merama zaštite od sudovnih patogena koji prouzrokuju uvenuće biljaka (F. oxysporum i F. moniliforme). Navedeni nepatogeni soj gljive štiti biljke preko tri nezavisna
mehanizma:

a) konkurencija patogenim vrstama u zemljištu u zoni korena za hraniva;
b) direktna konkurencija patogenim vrstama u pristupu mestima za inficiranje korena;
c) aktiviranjem „imunog“ sistema biljaka. Ovaj mehanizam vodi stvaranju fitoaleksina koji inhibiraju stvaranje digestivnih enzima Fusarium vrsta.


Gliocladium catenulatum Gilman i Abott izolovan je iz zemljišta u Finskoj. Komercijalne formulacije ove gljive koriste se u kontroli Pythium spp., i Rhizoctonia vrsta u zemljištu, ali i za tretmane bolesti koje nastaju posle berbe u (prouzrokovači Botrytis spp., Didymella spp.,). Delovanje korisne vrste je preventino kroz mehanizme: stvaranje antibiotika koji uništavaju patogene vrste; parazitiranje patogenih vrsta i
konkurencija za hraniva.


Pythium oligandrum Drechsler, koristi se u kontroli većeg broja zemljišnih patogena u stakleničkoj, plasteničkoj kao i u proizvodnji povrća na otvorenom. Konkurent je patogenim vrstama za hranu i stimuliše rast i razvoj gajenih biljaka povećavajući njihovu otpornost prema patogenima.


Trichoderma harzianum Tul, soj TH 11, T39 (Harzan) komercijalno je primenjivana zbog svoje osobine da konkuriše patogenim gljivama. Preporučuje se za kontrolu vrsta roda Botrytis i Sclerotinia na povrću. U zoni korena gajenih biljaka postiže dominaciju u odnosu na patogene vrste gljiva.


U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena gljiva antagonista koje ometaju razvoj patogene gljive. Jedna od njih je Aureobasidium pulluans (preparat BoniProtect forte) koji se koristi u suzbijanju truleži cvetova i plesnivosti plodova.





Ostala jedinjenja


Bakar je sredstvo neorganskog porekla koje se koristi za suzbijanje gljivičnih i bakterijskih bolesti voćaka. Primenjuje se kad vremenski uslovi omoguće da se biljke brzo osuše. Bakar je toksičan za ribe. U slučaju pada temperature ispod 10ºC ili povećane vlažnosti bakarni jon može na lišću nekih biljaka izazvati ožegotine. Primenjuje se jedino preventivno. Ponovljeno tretiranje može izazvati zakržljalost u rastu. Sama upotreba mora biti na takav način koji minimizira akumulaciju u zemljištu, a od 1.1.2006
dozvoljeno je max. 6 kg elementarnog bakra/ha godišnje u organskoj proizvodnji. Ogledi i praktična iskustva pokazuju da su bakarni fungicidi efikasni i u znatno nižim koncentracijama od preporučenih. Tako, ako je u uputstvu navedena koncentracija primene 0,3% u praksi se sličan efekat postiže i sa 0,1%. To nam omogućava da poštujemo ograničenje u pogledu količine primene, a takođe da ponovljenim tretmanom produžimo period zaštite.


Kriolit je neorgansko jedinjenje natrijuma, fluora i aluminijuma. Može pomoći u suzbijanju gusenica i insekata. Materijal je toksičan za ribe.


Diatomejska zemlja je neorganski materijal. Sastavljen je od usitnjenog egzoskeleta mikroskopskih morskih organizama. Mikroskopski delovi su abrazivi i grebu površinu insekata, puževa i grinja, izazivajući sušenje štetnih organizama. Potrebno je nositi masku pri primeni preparata; udisanje može bii opasno po zdravlje.


Mineralno ulje je smeša ugljovodonika. Preparat se može koristiti kao pomoć u zaštiti biljaka od vašiju, grinja, štitastih vašiju i drugih insekata mekog tela. Mineralno ulje je kontaktni pesticid. Deluje na površini insekta gušeći ih zatvaranjem otvora kroz koje insekti dišu. Potpuno obuhvatanje površine biljka ili delova biljaka je neophodno da bi se uverili da su insekti u kontaktu sa njim. Zavisno od nivoa populacije i vremenskih uslova, možda se primena ulja mora ponoviti. Primena ulja kada je temperatura visoka (približno 29-32°S) i vlažnost niska, mogu izazvati ožegotine na listu i ometaju transpiraciju biljaka. Primena ovih proizvoda je optimalna u vreme kad je hladovina tokom dana i sunce ne greje direktno na biljku. Zimsko ulje se primenjuje jedino kada biljke nisu u vegetaciji .


Insekticidni sapuni su kontaktni insekticidi posebnog sastava da ne bi razložili površinu zaštitnog voštanog omotača lista. Insekticidni sapun može suzbijati grinje i insekte mekog tela kao što su vaši, i insekte sa usnim aparatom za sisanje. Slično mineralnom ulju, potpuno obuhvatanje biljke je neophodno da bi se obezbedio kontakt sa insektima i možda je neophodno ponoviti primenu zavisno od vremenskih uslova.


Sumpor je neorganski element za suzbijanje prouzrokovača pepelnica i grinja i osnovna primena je preventivno suzbijanje. Ne primenjivati ga kada su biljke tretirane sa uljem u poslednje četiri nedelje. Ne tretirati kada je temperatura preko 28.5°S. Korodira metal: korstite respršivače sa plastičnim delovima.


Kreč i kalcijum sulfat su jedinjenja za kontrolu grinja, kruškine vube i nekih insekata sa usnim aparatom za sisanje. Takođe se koriste za folijarnu kontrolu bolesti. Da bi se izbegla fitotoksičnost, ne primenjivati ih 2-4 nedelje nakon upotrebe mineralnog ulja. Ne koristiti kada je temperatura iznad 29°S.


Feromoni su hormoni insekata koje deluju kao «hemijski signal» između jedinki iste vrste. Neki su sintetizovani i uglavnom se koriste kao atraktanti (privlače insekte) u praćenju pojave insekata. Feromoni se koriste najčešće iz dva razloga: praćenje pojave i brojnosti neke štetočine i u cilju suzbijanja. Suzbijanje se izvodi postavljanjem feromonskih klopki u određenoj oblasti što «zbunjuje» mužjake štetočine koji ne pronalaze ženke i izostaje kopulacija i razmnožavanje.





Biofumigacija


Postupak biofumigacije zemljišta počinje setvom biljaka iz roda slačica, Brassica (juncea i napus) koje se rastu do punog cvetanja do kada one razviju 20-30 t sveže mase po hektaru. Biljke se nakon toga malčiraju, a dobijena masa unosi u zemljište freziranjem. Ako je zemljište suvo poželjno je izvršiti zalivanje odnosno kvašenje. Iz glukozinolata zafrezirane biljne mase oslobađaju se izotiocijanati koji dovode do redukcije broja mikrosklerocija patogenih gljiva i supresije nicanja korova. Navedena mera nema štetnog uticaja na gajenje biljke.


Kontrola korovskih biljaka svodi se na mehaničke i agrotehničke mere, a u perspektivi će se primenjivati i bioherbicidi (pelargonijska i sirćetna kiselina; herbicidi izolovani iz mikroorganizama i biljaka). Uprkos činjenici da većina stručnjaka smatra da su korovske biljke štetne, pre svega kao konkurenti gajenim biljkama za vodu, hranu i svetlost, što je načelno i tačno, korovske biljke u organskom sistemu gajenja mogu biti i korisne. Naime, korovske biljke mogu biti izvor organske materije koja je presudna za uspešno održavanje plodnosti i mikrobiološke aktivnosti zemljišta tako što s povremeno vrši njihovo tarupiranje i zaoravanje. Pored toga, cvetajuće korovske biljke spontane flore, ili koje su sejane u trakama oko useva i zasada, odnosno u njima izvor su nektara za korisne insekatske vrste što doprinosi održanju ekološke ravnoteže korisnih i štetnih vrsta i dugoročnoj održivosti proizvodnje. Kontrola korovskih biljaka odvija se u nekoliko faza: pre sadnje odnosno setve, u toku proizvodnje i posle berbe.


U dosadašnjoj praksi u Srbiji, zbog nedostataka vezanih za registraciju biopesticida, u primeni su bila sredstva na bazi bakra i sumpora. U eksperimentalne svrhe u periodu 2004-2010. god. primenjivani su preparati na bazi prirodnog piretrina (u suzbijanju biljnih vašiju i cvetojeda), rotenona i toksina Bacillus thuringiensis (u suzbijanju gusenica štetnih vrsta leptira). Postoji uzražena potreba za uvozom biopesticida: bioloških insekticida i fungicida kao i parazitoida i predatora štetnih insekata




prof. dr Slobodan Milenković
Megatrend univerzitet, Beograd
Fakultet za biofarming, Bačka Topola




Literatura

Alabouvette, C., Olivain Chantal and Steinberg, C. (2006): Biological control of plant diseases: the European situation. European Journal of Plant Pathology, 114: 329-341.

Copping, L. G., Menn, J. J. (2000): Biopesticides: a review of their action, applications and efficacy. Pest Manag Sci, 56, 651-676.

Harman, G. E. (2000): Myths and dogmas of biocontrol. Changes in Perceptions Derived from Research on Trichoderma harzianum T-22. Plant Disease, April; 377-393.-2

Milenković, S., Cerović, R., Glavendekić, M. (2001): Azadirahtin – insekticid biljnog porekla. Zbornik naučnih radova, INI PKB Agroekonomik, Vol. 7, 2, 87-92.

Milenković, S., Tanasković, S., Lazić, T. (2005): Azadirahtin – mogućnost primene u zaštiti bilja. Voćarstvo, 39, 149, 61-66.

Rosen, E. B., Sideman, E., Shelton, A. M., Smart, C. D. (2005): Resource guide for organic insect and diseases management. NYSAES, USA.