U jesen su se leje popunile kompostom i oslobodile se od većine korova. Zimi veliki broj organizama strada od mraza. Zemljište leja ostalo je bez „kuvara“ hrane za biljke. Neki broj njih je preživeo na većoj dubini i čim otopli počinje njihovo razmnožavanje. Populacija će se samoobnoviti. Samoobnavljanje populacije u srednjem pojasu Rusije, do broja koji je sposoban da optimalno hrani biljke, se završi otprilike u prvoj polovini juna. Baš u to vreme počinje vegetacija najvećeg broja kultura. Za veliki broj, od druge polovine juna do jesenjeg zahlađenja, ostaje relativno malo vremena, da bi uspele da formiraju svoj prirodni rod.


Mnogi su bili svedoci, da, naprimer, rasad, posađen još u maju, muči se, ne počinje rasti, vene, a ponekada se i osuši. Ne pomaže mu ni zalivanje, ni mokraća, ni drugi baštovanovi pokušaji. I tek u drugoj polovini juna počinje primetan rast kultura. To se događa baš zbog toga što se u zemljištu u to vreme vrši obnavljanje žive zemljišne strukture u optimalnoj količini koja može da hrani biljke. Međutim, rokovi aktivne vegetacije pri tom su znatno smanjeni i dobar prinos se ne može očekivati.


Da bi aktivna vegetacija biljaka počela ranije, moramo ranije u zemljištu stvoriti dovoljan broj živih organizama koji je sposoban da stvori u zemlji dovoljno hrane za biljke. Pisac Slaščinin, nastavljač prakse baštovanstva našeg savremenika Ponomarjova, koji je dobio prinose pšenice na svojoj parceli oko 300 c/ha, piše kako je u svojoj bašti radila njegova baka. Ona je terala unuka da u jesen, pre mrazeva, skupi u koševe površinski sloj zemlje sa mesta gde je bio stajnjak. Te koševe baka je čuvala u toploj ostavi. U proleće je kroz sito sejala tu zemlju na svoje lejice na nekoliko dana pre setve. Prinosi su pri tom na bakinim lejama dospevali ranije i bili veći nego kod suseda, koji to nisu radili. A kako je to baki uspevalo?


Ona je u toploj ostavi sačuvala žive zemljišne organizme, kojima je u proleće napunila leje svoje bašte i time obnovila zemljišnu populaciju u lejama ranije nego što bi se ona samostalno obnovila. Danas ne moramo više da se mučimo skupljanjem i čuvanjem zemlje ispod gomile stajskog đubriva. Većina baštovana, naročito građana, nema mogućnosti da čuva tu zemlju po svojim stanovima. Danas se mora i postupa jednostavnije – koristi se preparat „Bajkal EM-1“. To su, takođe živi mikroorganizmi – 86 vrsta u jednoj flašici.



Za nedelju i po do dve, pre početka setve, zavežite na kočićima leja kanap, protresite ploskorezom Fokina uramljenu kanapom leju, nanesite vedro komposta na svaka dva metra dužine, polijte kompost rastvorom EM-preparata (jedna supena kašika na vedro vode bez slatkih dodataka), tako napravljenog rastvora 5 l sipajte na dva metra dužine leje i još jednom protresite zemlju ploskorezom uz ubacivanje komposta u zemlju. Populacija mikroorganizama EM-preparata se brzo razmnožva i za 1,5 – 2 nedelje biće ih dovoljno da u potpunosti nahrane naše useve.


Rasad, posađen u takvo zemljište, krene odmah da raste, preskačući period „prilagođavanja“. Vaše kulture će biti predodređene za visoke prinose. Na dan sejanja (sadnje) kultura zategnite za kočiće kanap. Protresite zemljište leja ploskorezom Fokina (lakše i uspešnije to protresanje zemlje možemo uraditi specijalnom napravom – rastresačem uskih leja – baš se tako zove u prodavnicama, a s njegovim izgledom se možete upoznati na jednoj od fotografija) i poravnjajte površinu leja grabuljama (na uskim lejama pogodne su za rad grabulje sa širokim radnim delom – 30 sm), tako da ona bude idealno ravna i da nema udubljenja za skupljanje vlage. Postavite radni deo grabulja na površinu leje pod nekim uglom prema kanapu i povucite grabuljama po celoj dužini leje. Pri tom na ivici leje će se formirati zemljani bedemčić sa vrhom ispod samog kanapa, visine 8-10 sm. Uradite isto i sa drugom ivicom leje. Ovaj bedemčić je potreban radi toga da se voda i rastvor EM-preparata ne slivaju u stazice, već da se zadržavaju samo unutar leje. Osim toga, unutrašnja osnova bedemčića služi kao orjentir za redove useva, odnosno, zasada kultura.


Seme treba sejati u brazdicama sa tvrdom osnovom. Takve brazdice treba praviti ne prstom ili nekim kočićem, kako rade mnogi baštovani (da se ne uvrede baštovanke što ću reći – biljke ne vole žensku ruku, posejane muškom rukom one bolje rastu i daju veće prinose), već pritisnuti unutrašnju osnovu bedemčića rebrom daščice. Na takvoj tvrdoj osnovi seme neće propadati u dublje slojeve prilikom zalivanja, ostaće na istoj visini, imaće jednake izdanke, a imajući na čvrstoj podlozi bolji kontakt sa zemljišnom vlagom, dospeće ranije.


Posejano seme treba posuti odozgo substratom – krupnim peskom, sitnom prosejanom piljevinom, bez strugotine, a najbolje prosejanim kompostom kroz sito od 1,5 – 2 mm. Takav kompost dobro je napraviti u jesen i čuvati na suvom do proleća. Međutim, takvog komposta je sasvim dovoljno jedno vedro za baštu od 6 ari. Posle sejanja leju treba politi običnom vodom (najbolje kišnicom ili snežnicom) - 5 l na 2 m dužine leje. Treba polivati, trudeći se da se ne naruši sloj substrata nad semenom u posejanim redovima. Zemljište leje, do pojave izdanaka, poželjno je držati stalno vlažnim, kada je neophodno polivati ga isključivo običnom vodom (ne vodovodskom).


Krtole krompira, posađenog ašovom, koje imaju pod sobom rastresitu osnovu, tako isto mogu da propadnu od kiše ili pri zalivanju. Kako propadnu na različite dubine, njihovi izdanci nisu jednaki, neki se uopšte ne pojave. Osim toga, rastresito zemljište oko krtola im ne dozvoljava da imaju bolji kontakt sa zemljišnom vlagom, što usporava njihov rast. Zato je krtole bolje saditi, primenom specijalnog sadilnika – jamara (formirač jamica). Njega možete lako i sami napraviti. Za to vam je potrebno da u šumi nađete brezovu granu (breza ima čvrstu strukturu drevesine i bolje se od drugih glača i obrađuje) sa loptastim izdankom diametra 6 – 7 sm. Nad izdankom grana treba da bude prava i ravna, dužine 130 – 150 cm. Otkinuti granu niže loptaste izrasline i očistiti od kore. Izraslinu išmirglati, opaliti na plamenu i još jednom
išmirglati sitnijom šmirglom. Odmeriti od loptaste izrasline 12 cm i urezati u stablo sa obe strane drvene prečkice dimenzija 300 – 50 – 20 mm. Veličina ureza na stablu odgovara veličini 50 mm prečke. Obe prečkice treba pričvrstiti klinovima sa navrtkama (oldšraf). Pravljač jamica je spreman.


Loptasti deo alatke se stavi na površinu leje u unutrašnju osnovu zemljanog bedemčića, nogom pritisnuti prečku, lopta ulazi u zemlju, a prečkica samo što dodirne površinu. Alatka se vadi iz zemlje i jamica je za krtolu spremna. Trag prečkice na zemlji služi kao orjentir za sledeću jamicu. Krtole se stavljaju u jamice i zasipaju grabuljama zemljom sa površina leje. Jamice imaju tvrdu sfernu osnovu, krtole ne propadaju posle kiše ili zalivanja i imaju dobar kontakt sa zemljišnom vlagom. Krompir odjednom i energično prolista.



U susednim redovima krtole se sade u šahovskom rasporedu. Jamice za sadnju rasada najbolje je praviti dlanom ruke. Biljke ne vole tragove metala od metalnih alatki. Posle stavljanja rasada u jamice, pokriva se zemljom leje, takođe rukama. Zemljište oko stabljike se ne sme stiskati da bi se učvrstila stabljika, jer pri tom može biti uništena velika količina najsitnijih apsorbujućih zemljišnih rastvora korenčića. Ono se dovoljno stvrdne posle polivanja, koje se vrši odmah posle sađenja rasada. Ako se pri tom zemljište oko sadnice mnogo slegne, treba ga nasuti novom zemljom. Dve nedelje posle sadnje rasada zaliva se po potrebi, ali samo prostom vodom, najbolje kišnicom ili snežnicom.


Biljke krupnog lišća, kupus, tikvice, paradajz, krastavci, sade se u uskim lejama u dva reda šahovskim poretkom. Razmak među biljkama u redu bira se prema žbunu odrasle biljke. Pri tome se mora voditi računa da se grane i lišće susednih biljaka ne dodiruju. Vrlo je korisno posejati u uskoj leji jedan red mrkve (šargarepe) i jedan red crnog luka. To su društvene biljke. One se uzajamno štite od lukovske i mrkvine muhe.


Ako je leja formirana, a sađenje odnosno sejanje tog dana nije izvršeno, onda na dan sejanja ili sadnje leju treba protresti i formirati ponovo. To je takođe bitno u borbi protiv korova u lejama – njemu se ne sme dati prednost u odnosu na kulture.



Jovan Drobnjak